Од стреса до депресије

Депресија - савремена болест човечанства, како процењује Светска здравствена организација, до краја ове деценије биће водећи фактор оболевања у развијеним земљама. И у Србији, психички поремећаји су међу водећим поремећајима здравља и, на том пољу, већ се пали црвена лампица. С друге стране, док се у свету повећава број оних који због психичких проблема одлазе у превремену пензију, у Србији се смањује.

У Србији су, до пре десетак година, психичка обољења била друга по озбиљности, код сваке шесте особе, која је отишла у инвалидску пензију, разлог су менталне болести.

Данас, сваки десети по основу душевних поремећаја оде у превремену пензију. Разлог томе је повећање броја кардиваскуларних обољења и тумора, али и промена прописа.

Директор Сектора за медицинско вештачење Фонда ПИО Александар Милошевић каже да је број инвалидских пензија после закона из 2003. године у опадању.

"Закон из 2003. је довео до тога да се радна способност не цени само према послу који неко обавља, већ према општој радној способности. Вештачења су се променила у смислу примењивања нових критеријума, а самим тим број инвалидских пензионера је од 2003. године у константном опадању", објаснио је Милошевић.

Вештачењем су, кажу, избегнуте све злоупотребе. Најчешћи душевни поремећаји који доводе до потпуног губитка радне и функционалне способности су тешке депресије, биполарни поремећаји, шизофренија, потом поремећаји личности, психозе.

Поставља се питање - да ли је тешко проценити да ли је неко функционално и радно способан?

"Ту се аршини мало разликују да ли је неко способан или није способан, али и те како постоји проблем да такви људи раде на неком послу, да буду конзистентни на том послу јер они сами по себи су конфликтни, агресивни", рекао је др Владимир Дилигенски, директор Болнице за психијатрију "Др Драгиша Мишовић".

Према његовим речима, не пати само пацијент него и околина.

Стресови, стрепња од неизвесности, губитак посла или немогућност запослења, генетска предиспозиција, најчешћи су узрочници депресије, на које нико не може бити имун.

Др Војка Ерцег Нешковић, неуропсихијатар у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", каже да нико не може да предвиди када ће му се десити тако нешто.

"Човек може на разне стресове да реагује адекватно, а да онда на неки мањи буде декласирајући, па да се развије депресија. То да ли ће то да се деси раније или касније зависи од њихових предиспозиција", рекла је Нешковић.

Према њеним речима, човек треба да научи да сваки моменат треба да искористи за опуштање и да се не ангажује превише.

Први симптоми депресије најчешће су несаница, узнемиреност, јутарњи умор, напетост, губитак перспективе. Будући да тај поремећај није ни мало безазлен, посету лекару не би требало одлагати.