Принцип поново пред судом?

Готово век после сарајевског атентата који је претходио избијању Првог светског рата, тражи се ревизија процеса против Гаврила Принципа и још тројице припадника Младе Босне. Потписивање петиције покренули су Емир Кустурица и Андрићев институт у Андрићграду.

Баш као што су подељена мишљења о томе да ли је атентат на аустроугарског престолонаследника био повод за избијање рата, подељена су и мишљења о томе да ли је понављање пресуде за тај злочин потребнo.

Са места где је данас спомен обележје, Гаврило Принцип је пуцао и убио престолонаследника и његову супругу. Он и остали чланови Младе Босне осуђени су за велеиздају - на смртне и дугогодишње казне. Сто година потом, тражи се поновно суђење.

"Аустрија тада није владала БиХ, него је после Берлинског конгреса добила право да окупира, али не и да влада", каже Емир Кустурица.

Власт је остала, каже, на султану, "тако да када је некоме суђено за велеиздају, а притом јесте извршио убиство и могао да буде суђен за политичко убиство, значи да је заправо судски процес био нелегалан".

То што данас тврди Кустурица, октобра 1914. на суђењу је тврдио адвокат Рудолф Цистлер, који је бранио Принципа и младобосанце.

"Чин који се сматра отргнућем Босне и Херцеговине од Монархије, не само да није злочин велеиздаје, него уопште није кажњив. Јер, БиХ се не налази у територијалном савезу Монархије, него је засебно државно тело под суверенитетом Хабзбуршке куће", рекао је тада Цистлер.

Да би, због својих тврдњи избегао линч, Цистлера из суднице износе у бурету.

Гаврила Принципа историја је, кажу правници, поставила на своје место, па је ревизија непотребна и тешко изводљива.

"То би се свело на поновно гоњење Принципа, овога пута на поновно гоњење за друго кривично дело, за убиство уместо за велеиздају", каже професор Правног факултета Милан Шкулић.

Право, истиче Шкулић, не може да поправља историју нити да накнадно шминка неке историјске догађаје.

Ни у граду где је вођен процес не виде потребу за његовим понављањем.

Зијад Шехић, историчар из БиХ, каже да је процедура спроведена по важећим законима. "Сва процедура, сви поступци спроведени су по важећим законима, члановима 90, 112,133. Сви ти чланови су правна процедура. Може ли неко мењати правну процедуру од пре једног века?", наводи Шехић.

Може, тврде покретачи петиције.

"Ми кад скупимо милион потписа стећи ћемо моралну снагу и подршку. Аустроугарска у својим парламентима није озаконила своје постојање, па њен суд није био законит, али он може евентуално данас да узме у обзир да је некада давно учинио грешку", сматра Кустурица.

Без обзира на пресуду, чин Гаврила Принципа за једне је симбол борбе за националну слободу, за друге терористички акт. Новим судским процесом, сматрају многи, то се неће променити.

А као што ће остати подељена тумачења чина Гаврила Принципа, различите су и интерпретације о томе која је држава одговорна за изазивање Првог светског рата.

Од десетак угледних историчара, које је Би-Би-Си анкетирао, највише њих сматра да су главни кривци Немачка и Аустроугарска.