Казне ван затвора, интерес друштва и осуђених

Сваки затвореник Србију кошта дневно око 17 евра, Међутим, јачање примене алтернативних санкција омогућиће значајне уштеде и отворити шансу за успешну рехабилитацију. Недавно је на Златибору одржана обука повереника, који ће бити задужени за реализацију оваквог вида казнене политике.

У Србији тренутно има 11 Канцеларија за алтернативне санкције, а до краја године планирано је отварање и нових канцеларија, које ће практично бити при свим вишим судовима.

У земљама ЕУ алтернативне санкције стварају велике уштеде у државним буџетима.

"У Енглеској и Велсу затвореник државу годишње кошта 50.000 евра, док су трошкови алтернативних санкција нижи од 2000 евра. Разлика је очигледна", каже Роџер Мек Гарва, вођа тима ЕУ на пројекту "Јачање система алтернативних санкција у Србији".

Осим уштеда у буџету, друштво има користи од осуђеника који обављају послове од јавног интереса. Са друге стране ти људи који су се огрешили о закон, имају шансу и за запослење.

Милан Стевовић, директор Управе за извршење кривичних санкција каже да се послодавци све више интересују за та лица, која су код њих радила у јавном интересу.

"Показали су се као одговорни и добри радници и вероватно ће бити и захтева и за запошљавање таквих лица. То је она права ствар о којој ми говоримо, то је део рехабилитације људи", каже Стевовић.

Посебну улогу у систему алтернативних санкција имају повереници, који ће бити задужени да прате извршење казне.

"И помоћи осуђенику на овај начин да одговори за кривично дело које је учинио и помоћи му да се више никада не врати на тај пут", каже повереник Канцеларије за алтернативне санкције у Нишу Милена Мирић.

Начелник Одељења за третман и алтернативне санкције Душанка Гарић каже да казна испуњава своју сврху.

"Познато је да само затворска казна, као казна,  не само да је скупа, него просто некад нанесе више штете и појединцу и друштву", каже Гарићева.

У српским затворима тренутно борави 10.200 лица, док је алтернативним санкцијама обухваћено око 500 правоснажно осуђених.

Према зацртаној стратегији Србија би у наредних пет година, требало да се на овом пољу прилагоди ЕУ, у којој је 70 одсто осуђених обухваћено алтернативним санкцијама.