Јелићи, два километра од струје

До њих не допире ново доба. Под једним кровом седам глава живи у мраку. Никада у животу нису имали струју. Ни вода им није близу. Упознајте породицу Јелић из пештерског села Црвско. И они живе у Србији.

Дарко Јелић из села Црвско сваког дана коњем дочекује своју децу из школе. "Не долазе пре четири. Морам коњем шта ћу ", каже Дарко.

До Јелића може само теренским возилом или на коњу. Ауто немају, па без кобиле Доруше - нигде не иду. Ђаке Мићу и Милоша донекле довезу колима. Онда пешке или на Доруши до куће. А кућа је без струје.

"Живот без струје је богами као у пећини", каже Томислав Јелић и истиче да су деца добро, али да би им ребало створити одређене услове. 

"Ако би могла та струја икако да дође да се реши нешто јада", кажеТомислав.

Породица живи само од сточарства. Кажу да су богати, јер имају шта да једу. И на минусу и на плусу Светлана веш пере на руке, кува уз свећу.

"Тешко, нама машине да се пере, нема струје, нема телевизора, да ђеца виде телевизор, да знају нешто да науче," каже Светлана Јелић.

Најбољи у школи, највреднији, али и најстидљивији је најстарији од четворице браће је Мића. Није хтео пред камере. Зато је Милош учио задато.

"Код лампе пишу, код лампе читају не може згодно ни да научи ни да напише. Ево и комшија Миланко и он доскоро није имао струју, сад да га питаш, сво би ти богатство и стоку и овце дао, а струју ти не би дао", прича Дарко Јелић.

О својој муци причају годинама. Исто толико добијају обећања надлежних да ће и њихов проблем бити решен.

Од Јелића и прве бандере и куће са струјом има мање од два километра. Да би овај дом коначно био осветљен, а петролејска лампа замењена сијалицом, потребно је да се уместо дугогодишњих обећања, пређе на дела.