(Не)повлашћени адвокати?

Осумњиченом који оствари право на бесплатну одбрану, полиција, јавни тужилац или председник суда додељује адвоката по службеној дужности. Иако закон налаже да адвокате позивају по редоследу са списка који им достављају адвокатске коморе, у пракси их често ангажују по неком другом критеријуму. 

Постојећа законска решења су непотпуна, а адвокати, правосудни органи и органи гоњења неретко то злоупотребљавају, упозоравају стручњаци.

"Замислите колегиницу која је до јуче радила у полицији, пензионисала се, ушла у ред адвоката и за годину дана, рецимо, примила 22 милиона динара, а колега који је годину дана у адвокатури, који је био две године приправник који некако успе да скрпи крај са крајем да плати пореске обавезе, паушал и све остало, три године од полиције не може да добије својих рецимо 50.000, 30.000, 20.000 динара", каже председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић.

Ђорђевић каже да је на то већ упозоравао надлежне, чак именујући оне који крше закон, али безуспешно. Тврди да тога највише има у МУП-у, због чега их позиа да нађу решење.

Министарство унутрашњих послова у саопштењу објашњава да управо Адвокатска комора надзире да ли полиција ангажује браниоце по службеној дужности према редоследу са списка. Истичу да прошле године није евидентиран ниједан случај кршења закона. Али, и када би до тога дошло, санкције, кажу, нису предвиђене.

Да ли и колико председници судова фаворизују неке адвокате, контролни судски органи до сада, кажу, нису проверавали. Имају само усмене притужбе оних адвоката који су ретко ангажовани.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић каже да је дао налог да се то провери.

"Упућен је допис од стране Високог савета судства свим председницима апелационих судова да изврше проверу на својој територији", каже Милојевић.

Тужиоци тек у последња четири месеца, током којих, тврде, није било злоупотреба, имају право да ангажују адвокате. Имају и правилник, који садржи и санкције, али реагују само на пријаве.

"Поступање по службеној дужности ће бити уведено првом следећом променом дисциплинског правилника тако да ће дисциплински тужилац моћи и сам да у одређеним случајевима, али опет на основу чињеничног стања, да евентуално провери одређена сазнања која нема у формалном смислу", каже Бранко Стаменковић из Републичког јавног тужилаштва.

Стручњаци сматрају да је део одговорности и на самим адвокатима.

"Ту је велика по мени одговорност на самој комори да се бори за поштовање тог редоследа, скретањем пажње органима кривичног поступка да треба да поштују редослед", објашњава професор Правног факултета Милан Шкулић.

Адвокат Александар Радивојевић каже да би била добра пракса да се ангажују млади адвокати који желе да остваре одређену каријеру и успех.

Привилегија да их полиција, тужилаштво или суд ангажују преко реда, не гарантује им да ће услугу и наплатити. Наиме, према подацима адвокатске коморе Србије, дуг државе према браниоцима по службеној дужности је неколико милијарди динара.