Полемика министарства и Друштва судија

Помоћник министра правде и државне управе Чедомир Бацковић рекао је Танјугу да одговорност судија пре свега треба да траже и утврђују судије у оквиру своје независности и својих органа и то у складу са законском процедуром.

"Што се тиче Министарства правде ми, иако не угожавамо њихову независност имамо, надам се, право на своје мишљење - а наше мишљење јесте да би требало преиспитати питање постојања кривичне и материјалне одговорности чланова ВСС за све оно што се десило", рекао је Бацковић.

То треба да се одвија, како је навео, у једном поступку у ком би главну реч имале судије у складу са уставним, законским решењима и у складу са независносћу правосуђа.

"Тражена је независност и сада им је то омогућено.", рекао је Бацковић одговарајући на критике председнице Друштва судија Србије Драгане Бољевић да је пропуштена прилика да одговарају кривци за крах реформе правосуђа.

Бацковић сматра да је на тај начин извршна власт послала поруку "да се послушнима опрашта свака кривица".

Бољевићева истиче да је сада страх судија још већи, да су политички притисци настављени, а да могућности утицаја извршне власти на правосуђе нису искључене и да су додате и нове.

Сматра да није спорно да је претходна власт утицала на рад правосуђа, али да се тога није одрекла ни садашња власт.

То се, према њеним речима, огледа у усвојеним законима и Стратегији реформе правосуђа, јер је кроз њих на неколико битних, али мање уочљивих начина, трасирана могућност за политичке утицаје на правосуђе.

"Инсистирањем на неефикасности као на основном проблему судства оправдавају се захтеви политике да судство ради брже и више, док се скрива одговорност државе за услове у којима оно функционише. Судство се проглашава кривим за системске проблеме, а чим је криво, подложно је утицајима и манипулацијама", истакла је Бољевићева.

Министарство правде и државне управе Србије на то одговара да су апсолутно нетачне и паушалне тврдње појединаца из Друштва судија да извршна власт угрожава независност судства.

"Ако се ту мисли на непримерене или недозвољене утицаје, њих нема", рекао је Бацковић, додајући да су такве тврње неаргументоване и неконкретизоване, без икаквих доказа.

Бацковић тврди да то министарство, за 18 месеци, никада ни на који начин није угрозило независност судства и да, ако Друштво судија мисли на евентуалну могућност угрожавања састава Високог савета судства, то је такође паушална и неоснована оцена.

Бацковић је подсетио да у Високом савету судства извршна и законодавна власт имају само по једног представника, док од других девет чланова седам су судије.

"Како представници извршне власти могу ту да утичу на судску већину - те тврдње немају реалног основа", навео је Бацковић и подсетио да се то Министарство никада није мешало у судске одлуке.

Коментаришући чињеницу да је од 2010. године вишеструко повећана неравномерна оптерећеност судова и судија, помоћник министра је указао да је управо циљ нове судске мреже која ради од 1. јануара 2014. године превазилажење тог проблема.

Број судија је превасходно одређиван према броју предмета са основном намером да се све судије у основним, вишим и апелационим једнако оптерете предметима, навео је помоћник министра правде.

"Наравно то није могуће 100 одсто остварити јер неки судови дугују свом постојању не само број предмета већ и неким географским одликама зарад лакшег приступа правди, састав становништва", рекао је Бацковић.