Како смањити број тражилаца азила

Поједине западноевропске земље, попут Немачке могле би да траже суспензију визног режима према Србији, ако се не смањи број наших држављана који траже азил. Према подацима Фронтекса - европске Агенције која прати истраживања контроле спољних граница ЕУ, ове године је 10 одсто мање него лане оних који злопутребљају визну либерализацију.

Лажних азиланата из Србије је, међутим, и даље много, и то Рома и припадника албанске националне мањине.

На аутобуској станици у Прешеву највећа гужва је када саобраћају редовне линије ка Швајцарској, Немачкој и Белгији. Три пута недељно путује се из Прешева, Бујановца, Македоније и са Косова.

Ауто-превозник из Прешева Неџад Кадриу каже да је најважније да се плати карта. "Ми не смемо да питамо људе где идеш, како идеш, зашто идеш, нама је најбитније да он плати карту и резервише, а за то где и како - имамо границу", објашњава Кадриу.

Они који су желели да говоре тврде да већина каже да путује због празника код рођака и пријатеља.

Да ли има оних који ће одлазак на Запад злоупотребити да би тражили азил, нико са сигурношћу не зна, мада возачи кажу да проблема на граници увек има.

Возач Кадрија Зејди каже да се неки на граници пропуштају, док се други контролишу, те се дешава да и до четири сата стоје на граници због контроле.

Ове године држављани Србије највише су тражили азил у Немачкој и Шведској. Као разлоге наводили су угрожавање људских права, дискриминацију, или припадност Ослободилачкој војсци Косова. Да би решила проблем, Србија је ЕУ понудила неколико решења.

Генерал Ненад Бановић, начелник граничне полиције, каже да је једно од решења да се скрате процедуре за добијање азила.

"Други предлог је да се Србија стави на листу сигурних трећих земаља, али и да се, уколико је могуће, смање социјална давања", каже Бановић.

Чекајући азил у Немачкој једна четворочлана породица месечно добије 3.200 евра социјалне помоћи. Ако се на то дода и зарада на црно, не чуди велики број оних који су после протеривања са Запада, чак шест пута за две године тражили промену имена и презимена.

"Случајно смо констатовали да одређена лица, која су тражила промену личног имена и чијим се захтевима удовољавало, имају забрану уласка у треће земље и земље ЕУ", каже Драган Вулевић из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

Од 9.000 захтева за повратак лажних азиланата Србији, мање од трећине је одбијено јер није утврђено да се ради о српским држављанима.