Нови застој у рехабилитацији Драже Михаиловића

Виши суд у Београду одредио је застој од 45 дана у процесу који се води за рехабилитацију Драгољуба Драже Михаиловића како би се Прво основно тужилаштво у том року изјаснило да ли ће усвојити кривичну пријаву Антифашистичког покрета Србије против историчара Бојана Димитријевића и Косте Николића.

Димитријевић и Николић сведочили су раније у том процесу поводом чега је Антифашистички покрет поднео кривичну пријаву против њих, а тужилаштво о томе дописом обавестило суд, рекао је у наставку рочишта за рехабилитацију Михаиловића председник судског већа Александар Ивановић.

Претходно је нови пуномоћник предлагача за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини Драже Михаиловића Оливер Антић предложио суду да већ на следећем рочишту закључи расправу и одлучи о предлогу за рехабилитацију Михаиловића, јер сматра да је "ирелевантно свако даље саслушање такозваних сведока".

"Суштина овог поступка је да се утврди да ли је пресуда којом је Драгољуб Михаиловић осуђен на смрт донета из идеолошких и политичких разлога у поступку у ком нису поштована људска права, право на одбрану, а што тадашња власт није урадила иако је прихватила повељу УН ", рекао је Антић.

Антић је предложио да се на следећем рочишту одржи завршна реч, јер је претрес "зрео" да се расправа закључи.

Поред Антића, пуномоћник предлагача у овом поступку је и адвокат Зоран Живановић.

На данашњем рочишту суд је наставио саслушање историчара Бранка Латаса, који заступа тезу да је Дража Михаиловић ратни злочинац, а да су његови четници из Равногорског покрета клали људе и убијали невине.

На почетку рочишта Антић се успротивио саслушању Латаса, тврдећи да он нема, према правним стандардима, својство сведока.

"Сведок у поступку је оно лице које је непосредно чуло или видело догађај у некој правној ствари. Ово предлагање документације и ове изјаве у смислу рекла-казала - није сведочење", рекао је Антић, с обзиром на то да се Латас у свом сведочењу позива искључиво на историјску грађу и документацију.

Током свог излагања, Латас је потврдио да "никада није видео ни Немце, ни партизане, ни четнике", али је о њима, с обзиром на то да је историчар, читао из документације.

Иако је Антић инсистирао да Латас не буде саслушан као сведок, његов колега Живановић постављао му је питања у вези са деловањем Равногорског покрета и улогом Драже Михаиловића у том покрету.

Оштра полемика судије и сведока

Осим дисхармоније међу пуномоћницима предлагача за рехабилитацију, данашње рочиште обележила је и оштра полемика председника судског већа и сведока Латаса, који је негодовао због постављених питања и који је више пута упозорен да ће бити новчано кажњен.

Наставак рочишта у Вишем суду у Београду пратио је велики број новинара и само акредитовани представници стручне јавности, јер су и онако малу судницу напунили судски приправници.

Испред суда окупило се и двадесетак припадника покрета "Заветници", који носе заставу са својим обележјима, као и заставу са ликом Драже Михаиловића.

Поступак рехабилитације прекинут је 22. фебруара, јер је суд морао да сачека правоснажно решење о утврђивању датума Михаиловићеве смрти, јер званичних доказа о његовој смрти није било.

Решењем Првог основног суда у Београду као датум Михаиловићеве смрти утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стрељан.

Виши суд без тог решења није могао да настави поступак и донесе одлуку да ли ће усвојити захтев за рехабилитацију генерала, па се очекује да овај поступак за рехабилитацију буде окончан врло брзо, а суд да донесе одлуку о рехабилитацији и да ли Михаиловићу враћа грађанска права.

Захтевом за рехабилитацију Драже Михаиловића тражи се од суда да поништи пресуду од 15. јула 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права.

Рехабилитацију је затражио његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења.