Перишић поново директор Архива Србије

За директора Архива Србије Влада је именовала Мирослава Перишића. Аутор је више од стотину научних и стручних радова, међу којима је пет самосталних монографија у седам издања, приређивач је 16 зборника архивске грађе, докумената и других материјала.

Влада Србије именовала је др Мирослава Перишића за директора Архива Србије, саопштила је та установе културе од националног значаја.

Управни одбор Архива Србије је расписао и спровео јавни конкурс за именовање директора Архива и предложио Министарству културе и информисања Перишића за директора.

Претходно је међу запосленима спроведена анонимна анкета о предлогу програма рада и развоја Архива за период од четири године, који је поднео Перишић као једини кандидат.

Од 88 запослених учествовало је 79. Да Перишићев програм "задовољава" изјаснила су се 52 запослена (66 одсто), да програм "делимично задовољава" сматра четворо (5 одсто), да програм "не задовољава" оцениле су 22 особе (28 одсто), док је један листић био неважећи.

Перишић је рођен 4. децембра 1959. године на Убу. Гимназију је завршио у Ваљеву, а студирао је, дипломирао, магистрирао и докторирао на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду.

На дужности директора Архива Србије је од 2. јула 2007. Члан је Одбора за историју Срба у 19. веку САНУ.

Главна поља његовог научног интересовања су усмерена ка националној историји 19. и 20. века, а у оквиру тог тематског комплекса посебно ка историји града и грађанског живота у Србији, дипломатској историји, историји Првог светског рата и историји елита.

Аутор је више од стотину научних и стручних радова, међу којима је пет самосталних монографија у седам издања, приређивач је 16 зборника архивске грађе, докумената и других материјала.

Перишић је иницијатор, идејни творац и организациони руководилац пројекта истраживања архивске грађе значајне за историју српског народа у Државном архиву у Дубровнику и у Државном архиву у Венецији. Иницирао је и истраживање архивске грађе значајне за историју српског народа у Османском архиву у Истанбулу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 01. октобар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи