Сеоске школе без заштите

У српским селима је готово 50 хиљада празних кућа, а затварањем домаћинстава празне се и пропадају школе.

У засеоцима, далеко од града, услови за рад и учење су немогући - нема воде, струје, грејања... Да би се зауставило пропадање руралних подручја, а тиме и школа, потребно је, сматрају стручњаци, залагање локалне самоуправе и државе, и доношење Националне стратегије за развој села.

Министар просвете поручује да се морају сачувати школе у провинцији и обезбедити им се услови за рад достојни 21. века.

Село, кажу, живи кад има цркву, кафану, продавницу и школу. У Преображењу, на двадесетак километара од Врања, Никола је једино дете у селу. Још ове године имаће где да учи. На школу напуклих прозора, бетонског пода и урушеног крова ставља се катанац у јуну.

Учитељица Горица Јањић каже да од када она ради, у школи нема воде ни тоалета, већ само један пољски ве-це.

Од свега што му недостаје - прибора за школу, лопте, Никола жели само једно - да му Деда Мраз донесе компјутер.

Слична слика је и у поткопаоничком селу Мерћезу, 25 километара од Куршумлије.

Мала школа има једног ђака, учитељицу, домара, али нема струју, купатило, интернет, сигнал за мобилни.

"Тешко је доста, али једноставно уз неки труд и борбу успећемо да профункционишемо како  треба ", каже учитељица Бојана Вучковић.

Боље услове у школи и нема ко да обезбеди, јер је у селу остало само 17 мештана.

Директор ОШ „Милоје Закић" у Куршумлији Слободан Шиндић каже да је школа некада имала двадесетак издвојених одељења и да је било по 50 ђака у њима. Тренутно је остало само три.

Лепша, већа и пунија школа у селу Самариновцу, у општини Житорађа. Али, с прохладним учионицама кубури већ 25 година.

За педесеторо деце у школи и вртићу обећано је парно грејање.

Мирослав Цекић, домар у школи сматра да би пуно значило да се уведе парно грејање, јер би се тако цела школа и вртић.

Радијатори су одавно стигли. Да би били топли потребно је још 300 хиљада динара.

"То је предвиђено буџетом за ову годину, и то обећање врло брзо, пошто смо дали да се пројекат ради, испунићемо.", каже председник СО Житорађа, Мирољуб Здравковић.

Прецизних података колико има школа у 4.500 села нема, јер се због мало ђака и лоших услова сваке године затварају.

Директор Завода за проучавање села проф. др Ђура Стевановић сматра да када нема школе у селу и село је готово, јер се тако убрзава исељавање из њега.

Свака сеоска школа мора да се сачува, поручује и министар просвете, науке и технолошког развоја Томислав Јовановић.

"Средства постоје, средства се троше, нажалост инерција је учинила да нисмо спровели план стварања санитарних услова за све школе, нисмо спровели пројект али у току су интензивни преговори да се пројекта реактивира и да се обезбеде елементарни услови", истиче министар.

Већ затворене школе, у чије клупе више нема ко да седне, биће пописане и, према најави министартсва, уступљене културно- образовним институцијама или привреди.