Малолетници у канџама алкохолизма

Истраживање Специјалне болнице за болести зависности у Новом Саду показује да је више од 80 одсто младих пробало алкохол пре 17. године. Конзумирање алкохола као део фолклора доприноси да се алкохолизам не препознаје као озбиљан друштвени проблем. Ни закони који забрањују малолетницима да купују алкохол, нису донели резултате.

Прву чашицу ракије, вина или пива деци најчешће дају тата или деда. За чак 90 одсто младих, изласци и ноћни провод су прилика да се опијају, показује истраживање.

Адолесценти у алкохолу проналазе лажно самопоуздање и сигурност.

Психотерапеут Зоран Миливојевић каже да се петком и суботом у клубовима ствара атмосфера у којој млади људи осећају припадност и где све заборављају. То гради један доживљај који они једва чекају да понове следећег викенда, додаје Миливојевић.

Стручњаци упозоравају на кобне последице.

Алкохол је веома чест узрок многих несрећа у нашем друштву, напомиње директор Специјалне болнице за болести зависности у Београду Александар Вујошевић. Према његовим речима, многе туче, хулиганства, многа убиства младих најчешће се дешавају под дејством алкохола.

Иако је држава пре осам година забранила продају и точење алкохола малолетницима, нема очекиваних резултата. У Београду се од 22 часа до шест ујутро не може се купити ниједно жестоко пиће, али подаци су неумољиви - скоро половина млађих од 17 година редовно пије.

Вујошевић сматра да се тог закона не придржавају на начин на који би требало људи који раде тај посао. "Наравно, закон неће све решити, а неће до краја решити ни рестрикције. Потребна је једна широка друштвена кампања", поручује директор Специјалне болнице за болести зависности.

У Европској унији у просеку алкохол проба или пије 38 одсто малолетника. Од последица алкохолизма у свету сваке године умре око 2,5 милиона људи, од којих је 320.000 младих између 15 и 29 година, подаци су Светске здравствене организације.