Неажурни судови пред судом

Од 1. јануара грађани ће моћи да туже суд уколико сматрају да им поступак траје предуго, а то је предвиђено изменом Закона о уређењу судова. У Министарству правде очекују да ће то растеретити Уставни суд, који има 14.000 нерешених жалби, а до сада је једини о томе одлучивао. Стручњаци су подељени - док судије стрепе од још веће оптерећености додатним процесима, правници кажу да је потез законодавца добар, али да није довољан.

До октобра ове године Уставни суд је 675 пута утврдио да је повређено право на суђење у разумном року, а током 2012. укупно у 574 предмета.

Предуго трајање процеса, по чему је српско правосуђе постало препознатљиво, могло би донекле да се реши. Изменама закона предвиђено је да суд више надлежности, на захтев грађана, одлучује о повреди права пред нижим судовима.

Државни секретар Министарства правде и државне управе Данило Николић сматра да ће то бити добар антибиотик за решавање старих предмета, односно ефикасност рада суда.

"Тако ћемо избећи чињеницу да судија заврши 250-300 предмета годишње, али истовремено има једно 10, 50 или 100 предмета који су стари преко пет година, неки и 10, али, нажалост, њих не решава јер су они тешки", каже Николић.

Осим што ће се утврђивати да ли суђење траје дуже него што би требало, уколико странка затражи, суд је дужан и да утврди накнаду штете за повреду тог права. Штета ће се исплаћивати у року од три месеца, из буџета судова, којим располаже Високи савет судства.

"То ће за државу бити изузетно скупо, оптеретиће судове већим бројем предмета, за управо толико колико ће се грађани обраћати, а ми знамо да грађани код нас имају такав менталитет да воле да се обраћају суду, а стање ствари се суштински неће побољшати", каже Драгана Бољевић из Друштва судија Србије.

Корак у правом смеру - добар али недовољан, сматрају стручњаци. Напомињу и да за предуге процесе нису увек криве судије.

Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић истиче да правосуђе није механизам који је изолован, он постоји у друштву, па правосуђе, судови и тужилаштва не могу радити сами, без других органа као што је полиција.

"Друго, много је важна нека општа култура, као и свест о значају поступка и поштовању државе и њеном правосудном систему", наводи Шкулић.

У случају да суд утврди да је право на суђење у разумном року намерно повредио судија, Министарство правде ће, преко републичког правобраниоца, моћи да тражи накнаду штете од тог судије.