Нулта толеранција Владе према корупцији

Корупција у Србији у последње две-три деценије нарастала је алармантном брзином, како због специфичних историјских околности тако и због везе владајућих елита са пословним круговима, рекао је председник Скупштине Небојша Стефановић.

Садашња Влада је, међутим, каже Стефановић, усвојивши принцип нулте толеранције према корупцији, уложила максималне напоре да сузбије те пошасти.

Отварајући Регионални семинар о механизмима доступним парламентима у борби против корупције, у којем учествује 30 парламентараца из европских држава, Стефановић је истакао да је садашња владајућа већина у Србији препознала да је корупција једна од најопаснијих претњи владавини права и стабилности друштва, и да ће учинити све да од Србије направи земљу просперитета и сигурних инвестиција.

Парламент, међутим, према његовим речима, поред свега што је већ учинио у борби против корупције, има дужност да грађанима обезбеди веће учешће у јавним пословима и да непрестано подстиче јавност у борби против корупције.

Стефановић је подсетио на успешну примену бројних међународних антикорупцијских аката које Србија примењује, али и низ антикорупцијских закона које је усвојила, као што је Закон о јавним набавкама чије ефекте очекујемо и који ће, како је уверен, показати да је могуће на потпуно другачији начин управљати тим системом.

Председник парламента је истакао и да је у јулу 2013. усвојена Стратегија борбе против корупције, и да је Народна скупштина Србије од ове године чланица Глобалне мреже парламентараца за борбу против корупције.

Стефановић је истакао и да је за Србију важна и чињеница да су антикорупцијске мере, као политички критеријум за чланство у ЕУ, добиле највише место у агенди преговора, што потврђује чињеница де је анализа досадашњих реформи и усклађености са европским законодавством, такозвани скрининг, започела управо поглављима 23 и 24 која су од највеће важности за изградњу права и снажење институција.

Снажне институције - мање корупције 

Народна посланица Наташа Вучковић, иначе Председница Комитета за процедуре, имунитете и институционална питања Парламентарне скупштине Савета Европе, тела које је иницирало данашњи семинар, упозорила је да корупција суштински омета законодавни процес и уводи висок степен арбитрарности при доношењу одлука.

Вучковићева је приметила да је корупција глобални проблем, али да је свакако мања тамо где постоје снажне институције, док тамо где су институције слабе она подрива веру грађана у правду и правни поредак.

"За борбу против корупције је потребна политичка воља, а, с обзиром на то да се она исказује као воља политичке већине, увек постоји опасност да се она окрене против политичких противника, зато нам је неопходно објективно и независно правосуђе", рекла је Вучковићева.

Према њеним речима, у борби против корупције, колико год одлучна она била, морају се чувати и бранити достигнућа борбе за људска права, а то значи да се не сме злоупотребљавати притвор или занемаривати претпоставка невиности.

Када је реч о улози парламента у борби против корупције, они морају да развијају буџетску независност, да посланици контролишу трошење и злоупотребу средстава, а мора се повећати и јавност рада посланика и државних функционера.

"Посланици треба да процене да ли је пракса лобирања регулисана и ако није да предложе регулативу", каже Вучковићева.

Циници кажу да је владајућа већина увек под утицајем влада, па је адреса за лобирање извршна власт, али како парламент буде јачао биће примамљивија мета лобистима", упозорила је Вучковићева.

И шефица Канцеларије Савета Европе у Београду Антје Ротемунд посветила је у уводном обраћању највећу пажњу питању лобирања, које је једна од главних тема данашњег семинара, констатујући да само неколико европских држава има јасне законе о лобирању и кодексе за лобисте и функционере.