Дуг пут до враћања њива

За годину и по дана, колико се подносе захтеви за враћење одузете имовине, потражује се око 60.000 хектара пољопривредног земљишта. Недостатак документације, непописано земљиште, укрупњени поседи, отежавају враћање земље старим власницима. У Мрежи за реституцију траже да се у Закон уведе општа супституција - замена пољопривредног и шумског земљишта. У Агенцији тврде да се тражено земљиште може вратити.

Новца за накнаду нема, али земље за враћање старим власницима сигурно има, тврде упућени. Њиве различитих власника прошле су кроз комасацију, тј. спојене су у велике поседе. Тако власницима није увек могуће вратити њихово земљиште. Они пристају да им се додели и друго, исте вредности.

"Сестра и ја потражујемо у панчевачком атару преко 50 ланаца земље, која је одузета 1948. годионе нашим очевима. Очекујемо што пре да се тај проблем реши и у току је поступак реституциј", каже Милета Поповић из Панчева.

"Имамо пољопривредно земљиште у Банатском Брестовцу, преко 300 хектара, то је све у државној својини и то је узето после рата. Очекујемо да ће гро тога да се врати натурално, све што је могуће", каже Ненад Милорадовић из Панчева.

Држава издаје 430.000 хектара пољопривредног земљишта, што је три пута више од онога што је евидентирала у свом власништву, тврде у Мрежи за реституцију. Кажу и да је и у задругама и комбинатима сакривено још око 600.000 хектара државне земље. Многе њиве нису ни пописане.

"Велики број неформалних корисника, не говоримо само о јавним предузећима, него и о неким повлашћеним људима, тајкунима, користи и то пољопривредно земљиште без икакве накнаде и уз велике злоупотребе намерава чак да то земљиште и присвоји", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

До сада је старим власницима враћено само 1 400 хектара пољопривредног земљишта, од 60.000, колико се потражује.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић тврди да има довољно земље да се изврши реституција безболно.

"Даћу вам један пример. ПКБ има скоро 27.000 хектара земљишта. Замислите колико је цела Војводина и цела Србија и да нема да се врати 60.000 хектара људима. То је немогуће", сматра Секулић.

Секулић каже да је разговарао са људима из Министарства пољопривреде који су за то надлежни и да они немају довољно капацитета за то. "То грађане не сме да интересује да ли неко има капацитете да уради посао за који је плаћен", каже Секулић.

У Агенцији кажу и да је неопходно да се донесу подзаконска акта која ће процедуру враћања земљишта поједноставити. Позваће и удружења која се баве враћањем земље да заједно напишу стратегију како би се проблем што пре решио.