Бабић: Крај јавашлуку са листама чекања

Листе чекања од 1. марта наредне године водиће Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), а пацијенти ће бити преусмеравани у здравствене установе где могу добити одговарајућу услугу, рекао је директор Фонда Момчило Бабић, додајући да ће бити отпора али да се "јавашлук мора спречити".

"Требало је донети правилник и урадити софтвер, али се посао приводи крају и убудуће ће листе бити ажуриране на дневном нивоу, рекао је Бабић, додајући да ће пацијент, уколико операција не може да се уради у једној, бити упућиван у другу здравствену установу.

Заказивање појединих здравствених интервенција за 2022. годину, према Бабићу представља "подсмевање здравом разуму" и такве листе су "измишљотина појединаца који не желе да се систем уреди".

"Ако интервенција не може да се уради у Крагујевцу, може на Бањици, ВМА, КЦС, али се неће чекати толико дуго", наглашава Бабић у интервјуу Танјугу, подсећајући да су листе чекања за операцију кука и колена и у Великој Британији велике и да се тамо на њих чека по две године.

Међутим, оно што грађане у Србији боли је, како каже Бабић, што у нашим здравственим установама има "неправде и прескакања мимо листе".

"Листе ће се водити на рачунарима РФЗО и ми ћемо имати извршну контролу. Када приметимо да се у некој здравственој установи нешто лоше догађа долазиће наши контролори- заштитници права осигураника и разговорати са докторима и директорима институција, указати на проблем и тражити решења", нагласио је Бабић.

Заштитници права осигураника 

Према његовим речима, заштитници права осигураника у здравственим установама почеће са радом 10. децембра, симболично на Дан људских права, а њихов најважнији задатак биће да обезбеде да оно што је плаћено из касе РФЗО здравственим установама буде и остварено.

Бабић је свестан да ће бити отпора, посебно мањег броја здравствених радника који несавесно поступају у здравственим установама и додао да ће те отпоре морати да решавају у сарадњи са менаџментима и руководствима здравствених установа.

"Мораћемо да спречимо јавашлук, а јавашлука има доста. Наш здравствени систем није у добром стању, а ово је први озбиљан корак да се јавашлуку и некоординацији, неадекватном раду и поступању појединаца стане на пут", нагласио је Бабић.

Говорећи о дуговањима предузећа према РФЗО за неизмирено здравствено осигурање, Бабић је рекао да она премашују 850 милиона евра, да је око 400 милиона ненаплативо, а да ће и преосталих 450 милиона тешко наплатити, јер се ради о предузећима у реструктурирању која немају новца.

"Ситуација са наплатом потраживања од стране РФЗО је лоша и то су углавном потраживања из претходних пет година", казао је Бабић.

Он је рекао да нови закон који предвиђа да труднице, породиље и деца до 18 година могу да се лече о трошку фонда и без оверене здравствене књижице, представља терет за РФЗО од око 500 милиона динара, али да је подношљив и остварив.

"Обезбедићемо да ове категорије, којима послодавци не уплаћују доприносе, добију оверену здравствену књижицу и право на лечење. Потом ћемо од послодаваца тражити накнадно да уплате трошкове преко Пореске управе и других државних органа", прецизрао је Бабић.

Говорећи о финансирању трансплантације органа код деце у иностранству, Бабић је рекао да ће се тај програм спроводити наредних шест месеци, а затим ће се јавности поднети комплетан извештај колико то кошта.

Законски се мора уредити и област прикупљања новца у хуманитарним акцијама за лечење деце у иностранству, које не покрива РФЗО, рекао је он, додајући да је та установа започела израду закона који подразумева формирање једног или два фонда на нивоу Републике, који би били и под државном контролом.

"Ми смо у стању да направимо такав пропис, али смо мало застали јер се појавила приватна иницијатива глумца (Сергеја) Трифуновића за оснивање Фонда и видећемо како ће изгледати", казао је Бабић.

Упитан да ли ће замена здравствених књижица електронским здравственим картицама почети од 1. јануара, како је и најављено, он је рекао да се са информатичким стручњацима још увек разматра да ли само померити рок или реконципирати тај пројекат.

Он је подсетио да је закон, који предвиђа замену здравствених књижица, усвојен пре две године и да ће замена сваког појединца коштати 500 динара, да је стварна вредност 400 динара, а да 100 динара иде на социјалне категорије које не могу да плате своје здравствене легитимације и којима ће морати да се ураде бесплатно.

"Запослени у РФЗО и Народној банци требало би први да почну са заменом здравствених књижица већ од овог месеца", указао је Бабић.

Говорећи о централизованим јавним набавкама које треба да почну почетком наредне године, директор РФЗО је рекао да су спремни за овај посао и да је обезбеђен значајан број људи који ће радити овај посао.

Он је рекао да су неки тендери који омогућавају да се направе оквирни споразуми са добављачима лекова већ спроведени, и да су постигнуте значајне уштеде.

Упитан да ли ће због увођења солидарног пореза, а који се односи и на један број лекара, РФЗО морати у буџет да издваја део новца, Бабић је рекао да би требало да буде обрнуто.

"Према члану 22. Закона о здравственом осигурању из буџета би требао РФЗО сваке године да се пренесе двадесетак милијарди динара, али због озбиљних тешкоћа око исплате пензија из буџета се годишње пренесе око 680 милиона динара", навео је Бабић.

Он је појаснио да ће РФЗО здравственим установама пребацивати новац за плате запослених у пуном износу, а да ће здравствене установе опорезиви део враћати у буџет.

Бабић је подсетио да од 237 милијарди динара, колики је буџет РФЗО, 99 милијарди динара иде на плате 104.000 људи који су запослени у здравству.