Школа мора да ослушкује привреду

Немачки привредници који послују у Србији све теже проналазе квалификоване раднике. Можда је решење у немачком дуалном моделу образовања, где ђак два школска дана проводи у фирми, а остатак у школи. Наше образовање је као наша привреда, каже социолог рада Срећко Михајловић.

Од наредне године у појединим средњим стручним школама биће уведена три огледна образовна профила: индустријски механичар, електричар и електро-инсталатер. Немачки привредници који послују у Србији примећују недостатак квалификоване радне снаге, па се поставља питање колико су образовни профили заиста усклађени са оним што фирмама треба и да ли су наши радници довољно квалификовани.

Седамдесетих година, црвени пасош и техничка струка били су улазница у немачку привреду. Четрдесет година касније, међутим, немачке фирме које послују у Србији на квалитет те струке жале се све чешће.

Немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм каже да представници немачких компанија као проблем често наводе то што све теже проналазе квалификованог радника.

"Ту није реч о менаџменту или информационим технологијама, ту нема проблема, већ се то односи на аутомобилску индустрију, где треба наћи раднике који имају неко техничко знање", прецизира Вилхелм.

У Србији послује 350 немачких компанија и запошљавају око 20.000 радника, највише у аутоиндустрији. Компаније су, кажу, често принуђене да обуку радника преузму на себе. То примећују и домаћи привредници.

Социолог рада Срећко Михајловић каже да разуме Немце што се жале, али не разуме наше људе што се жале.

"Немци са својом привредом, организацијом рада, менаџерским способностима, када се нађу у Србији, могу заиста с правом да кажу да не могу да нађу баш онакве какве би хтели. Али када је реч о нашим људима, мислим да је наше образовање онакво каква је и наша привреда", каже Михајловић. 

Немачки такозвани дуални модел образовања, једна је од могућности да се јаз попуни. По том моделу, ђак два школска дана проводи у фирми, а остатак у школи. У покушају да се пракса приближи настави у Србији оформљен је Центар за савремену технологију при Техничкој школи у Пожеги.

Кад фабрика уђе у школу

"Ово је круна онога што смо радили, да управо фабрика уђе у школе. На тај начин добићемо оспособљеног ученика, а уколико је ученик оспособљен он ће сутра бити задовољан и продуктиван на послу", каже директор Техничке школе у Пожеги Славко Ђелић.

Зоран Костић из Министарства образовања каже да морамо радити на томе да имамо две категорије оних који уче - децу која уче и професоре који уче.

"Радимо на томе да се сви морају усавршавати и учити да би били у врху и да би могли да добијемо то што се зове савремена производња", наводи Костић.

Да школа и ђаци морају да ослушкују привреду потврђује се свакодневно - чим је севнула прва варница на гасоводу "Јужни ток" постало је јасно да је заваривач дефицитарно занимање. Истовремено, само 27 ђака ове године у целој земљи уписало је школовање за столара.

Број коментара 11

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 28. септембар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи