Треба ли диплома за дипломате?

Иако постоји факултет који школује професионалне дипломате, тек петина академаца међународних студија запосли се у струци, кажу на београдском Факултету политичких наука.

Јелена Тодоровић полагала је пријемни испит за рад у Министарству спољних послова. На писменом тесту добила је 6 а на усменом 10. Била је један од најбољих студената Факултета политичких наука у генерацији, и сарадник на предмету Дипломатија.

"Толико енергије уложене не само током студија, већ током самог конкурса, да би на крају била дисквалификована због тога што се неком не свиђа мој стил писања. Ја се данас бавим писањем, значи бавим се научним радом", истиче Јелена Тодоровић.

Слично је и искуство политиколога Миодрага Стошића који је, не нашавши посао у струци, данас вишеструко награђивани афористичар.

"Тест који сам ја полагао је био стручан, за њега је требало толико предзнања, не само општа култура већ и неко знање које мораш да знаш из уске области дипломатије", каже политиколог за међународне послове Миодраг Стошић.

Због тога Стошић сумња да ја неко са приватног или неког другог факултета који нема везе са политиком и међународним односима могао тако лако да прође.

Међународни смер сваке године упише 140 студената, од којих, готово трећину финансира држава. Пре десетак година са Министарством спољних послова потписан је споразум на основу којег 10 најбољих дипломаца добија посао у дипломатији. Договор није остварен јер је суд споразум прогласио незаконитим.

"Не можемо рећи да је само онај ко је завршио међународни смер на политичким наукама квалификован за дипломатију, али по нашем дубоком мишљењу они јесу објективно најквалификованији, посебно за сложене аналитичке послове у министарству", каже професор Факултета политичких наука Иво Висковић.

Од кандидата се очекује знање једног страног језика, међународног права и организација и спољне политике Србије. У ресорном министарству верују да ће дипломатији сванути када буде донет Закон о спољним пословима. Можда ће тада запошљавати више оних који се школују за дипломате.

"До сада се није радило на такав начин. Међутим не искључујем могућност и верујем да ћемо у будућности у сарадњи са факултетима који школују одговарајућу структуру стручњака бити у сталном контакту и покушаћемо да у сарадњи са њима планирамо кадрове на тај начин", каже генерални секретар Министарства спољних послова Слободан Вукчевић.

Пракса показује да је перспективних дипломата више на другим друштвеним факултетима, него на самој дипломатији. Само у 2011. години на конкурсу су посао добили дипломирани пословни администратор, менаџер људских ресурса, менаџер безбедности и историчар уметности. Тек трећина одабраних завршила је дипломатију.