Како обновити кров кад увек фали један папир

Ако живите у старој згради, чији кров прети да се обруши на пролазнике, можда је боље да сакупљате новац за адвоката у случају да вас повређени туже, него да тражите од општине дозволу да га поправите.

Судбина станара једне зграде у београдском насељу Сењак, можда је најбољи показатељ зашто је Србија међу последњих десет земаља на листи Светске банке по брзини издавања грађевинских дозвола. Они већ четири године покушавају да је добију.

Зграда у Валтазара Богишића број 1, стара 103 године, на раскрсници је две прометне улице. Станари страхују да би се део крова могао срушити и, како кажу, не дај боже повредити пролазнике или оштетити возило, за шта би они, као власници зграде, одговарали.

"Покушавамо да помогнемо једни другима, а да не буде компликација. Зими стављамо траку, летве, све остало да не би неко прошао, па да нас не зове неко из ВМА или Хитне помоћи - ево пала цигла неком на главу, што је потпуно очито", каже станар Божидар Недељковић. 

Станари су једној комшиници дозволили да прошири стан у оквиру таванског простора, а заузврат да поправи кров. Уговор је оверен у суду, али је пут до грађевинске дозволе дуг. Најпре 2009. од Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове тражи локацијску дозволу коју добија тек после две године и два месеца.

У међувремену је морала да доказује да зграда није приземна, како је тврдио Геодетски завод на основу погрешно преписаног податка из земљишних књига. Исправљен је податак о спратности, достављена локацијска дозвола и у августу 2011. предат захтев за грађевинску дозволу с пројектом, што је коштало око четири хиљаде евра.

"Позвали смо грађевинску инспекцију која је изашла и хитно нам наложила да нешто учинимо. Обратили смо се надлежној општини Савски Венац - они нам грађевинску дозволу не издају, не знамо шта се дешава, у великом смо страху да се нека несрећа не деси", каже Бранка Кулић, станар зграде.

Иако је законски рок две недеље, одговор, и то негативан, стиже после две године и месец дана. Образложење Општине Савски венац - документација је непотпуна јер у згради није урађена физичка подела станова.

"Нисмо добили оно што смо ми од ње накнадним дописима тражили, а то је сагласност станара или физичко раздвајање тих јединица које се налазе у тој згради", рекао је Бранислав Пејчић, начелник управе у општини Савски Венац.

Станари то оспоравају и најављују жалбу, уверени да им Општина угрожава људска и грађанска права.

ФТЈП, односно, фали ти један папир - свакодневни је пример административног проблема у Србији. У овом случају, није се протегао само на четири године неизвесности и трошкове од четири хиљаде евра. Претворио се у потенцијалну опасност да с првим кишама и снегом, буду угрожени и животи и имовина.