Панчево, мека филмског туризма

Загађен ваздух и један од најпознатијих бувљака у земљи две су ствари које просечном грађанину Србије падну на памет кад му неко каже Панчево. А шта је данас прва асоцијација Панчевцима када им неко помене Панчево? Новинар Ненад Живковић и социолог Владимир Вулетић кажу да је то загађење, градоначелник Павле Раданов каже је то јака индустрија, рукометаш Жикица Милосављевић издваја улаз у Панчево, односно поглед на цркву са два торња, а глумица Милена Предић каже да јој је прва асоцијација ентузијазам радника у култури.

Ипак, свака прича о Панчеву мора да почне речима: загађеност, димњаци, филтери, и помињањем хемијске индустрије, која, може се буквално рећи, ведри и облачи овај град. Новинар из Панчева Ненад Живковић свестан је колико људи ради у овим фабрикама, али сматра да већ деценијама постоји завера ћутања кад је реч о последицама по живот људи.

"Постоји тај сукоб, људи својој деци, заједно са супом у тањиру коју им понуде захваљујући плати коју су тамо зарадили, у исто време нуде супу са отровом", сликовито описује Живковић и додаје да, када би он све фабрике из јужне индсутријске зоне "искључио са струје", када би могао.

У периоду индустријализације 50-их година прошлог века није се много размишљало о екологији. Тада су и никле три највеће фабрике, и то на само пет километара од центра града. Људи који данас воде град кажу да је то била погрешна процена, али кажу да не могу да измештају индустрију и наглашавају да би сваки радикалан потез био самоубиство за Панчево.

Градоначелник Павле Раданов верује да је једино решење за ове фабрике увођење савремених технологија, попут оне у панчевачкој рафинерији. "Након приватизације НИС-а руски партнер је уложио значајна средства у обнову постројења и тиме је значајно смањено загађење ваздуха у граду Панчеву", каже Раданов.

За разлику од хемијске индустрије, многих некадашњих гиганата из овог града данас нема. Неки су нестајали због санкција деведесетих, а други због лоших приватизација двехиљадитих.

Ненад Живковић се присећа да је прво пропала текстилна индустрија - Трудбеник, Банаћанка и Новитет, па прехрамбена индустрија - Пик Тамиш, који је запошљавао осам хиљада људи и млекара. "Панчевачка пивара је 2008. престала са радом, бренд Вајферт више не постоји, пропала је читава металска индустрија у Панчеву, индустрија стакла, Тесла, Минел, неколико Утви", наводи Живковић.

Те промене одразиле су се на и крвну слику града, каже социолог Владимир Вулетић, рођени Панчевац, који данас живи у Београду. "Ако сте негде путовали 70-их и 80-их година, могли сте да видите, осим београдских таблица свуда по Југославији панчевачке таблице, дакле напросто су имали више пара, а 90-их, када су те фабрике нестале, преко ноћи се урушио град.

Као последица привредног урушавања појавио се и чувени панчевачки бувљак, који се данас званично зове отворени тржни центар "Аеродром". Деведесетих година шверцери из целе земље снабдевали су се на овом бувљаку, а преко њих и остатак Србије. Бувљак је кажу и данас чувар социјалог мира за Панчевце са обе стране тезге.

Као нека врста контраста бувљаку недавно је отворен тржни центар, а поред њега скејт парк. Панчевци кажу да је овај простор сада главно место окупљања. И најживље место у граду.

Важно обележје Панчева су и врхунски спортисти. Панчевци се увек похвале да је њихова суграђанка шармантна Нађа Хигл, светска првакиња у пливању и такмичарка пливачког клуба Тамиш. Међутим, Панчево је некада било познато и по врхунским боксерима, али и по рукометном клубу Динамо из којег су дошли многи репрезентативци.

"Имали смо Богосава Перића и Милана Крстића, Оливеру Кецман, Дејана Перића, имамо сада тренутно репрезентативца Луку Митровића", каже Панчевац и бивши репрезентативац у рукомету Жикица Милосављевић, који данас игра у Металопластици из Шапца.

Каже да разлог зашто врхунског рукомета данас више нема у Панчеву, не треба тражити само у новцу. "Можемо да имамо све паре овог света, ако немамо визију и ако по тој визији немамо стратегију, онда је то немогуће", истиче Милосављевић.

Оно што многи виде као предност јесте што се до центра Београда стиже за само 15 минута. А близина можда највише одговара привреди. Градске власти имају велике планове за луку Дунав, која је једна од највећих на читавом току ове реке.

"Знамо да у Београду постоји онај пројекат град ка води, и да ће можда београдска лука постати само туристичка, тако да ми ту видимо нашу прилику да цео лучки транспорт преселимо у град Панчево", каже градоначелник Павле Раданов.

Ипак,колико је близина Београда предност, толико је и мана. Ненад Живковић каже да Београд толико велики и толико енергијом зрачи да на известан начин све мање градове и сва мања насеља у околини покрива својом сенком.

Близина Београда можда највише одговара култури. А Културни центар Панчева сарађује са многим београдским позориштима. Милена Предић, глумица рођена у Панчеву, сматра да су те коопродукције одличан начин да се афирмишу млади људи, и редитељи и глумци.

Милена Предић каже да је културна понуда и у Панчеву прилично богата. Овде се одржавају џез фестивал и фестивал стрипа на које долазе светски позната имена. А Панчево је једини град у Србији који има стратегију културног развитка до 2015. године.

"Има нешто, кажу да је директна последица тог ваздуха, постоји један кружок људи, није то ни због пара, ни због славе, једноставно имају потребу да пруже неки културни садржај у граду", каже Милена Предић.

Град има и богату филмску историју. Овде су снимљене неке од најчувенијих сцена српске кинематографије: филмови "Балкан експрес" и "Скупљачи перја", серија "Више од игре", "Ко то тамо пева", а на једном од градских тргова Ђенка је изговорио ону култну реченицу "Поново ради биоскоп".

И не само то, у овом граду Ђорђе Вајферт је отворио прву пивару на Балкану, која данас изгледа сабласно. У Панчеву су живели Јован Јовановић Змај и Исидора Секулић. Панчевачку гимназију похађали су Урош Предић и Михајло Пупин, а у истој тој гимназији предавао је и Милош Црњански.

"Али та врста експонирања Панчева у широј јавности изостаје, а остаје та прва асоцијација на Панчево као један загађени град, каже Ненад Живковић.

А на питање шта је у Панчеву боље у односу на велики град, одговара: "Мени је јако драго кад сретнем на улици своје школске другове, када познајем касапина и конобарицу, када могу да се у том кругу људи које добро познајем осећам пријатно."

Осим присније атмосфере, магнет за комшије из Београда могле би да буду цене, јер квадрат стамбеног простора у Панчеву кошта од 600 до 1.000 евра.

"Могуће да ће у будућности Панчево постати атрактивно пре свега можда за старије грађане Београда, који у непосредној близини могу да остваре некакве своје мирне пензионерске дане", сматра Владимир Вулетић.

Мит о лошим возачима

О сваком граду постоји неки мит, који му обично прикаче циничне комшије. А за Панчевце тако кажу да су најгори возачи. Неки у шали чак кажу да ПА значи "пази аматер". Међутим, Панчевци кажу да је то апсолутно нетачно.

"Тај мит је настао можда због тога што су се возачи из малих средина теже сналазили у београдском саобраћају", каже Ненад Живковић. Градоначелник Павле Раданов каже да су некад и Вршац и цео део јужног Баната имали панчевачке таблице па су сви били Панчевци кад оду у Београд.

Владимир Вулетић има занимљиву анегдоту из младости. "Тај мит је толико раширен да се мени десило још давних 80-их година у војсци, пошто сам био возач, да неки момак из Београда није хтео да се вози са мном кад је чуо да сам из Панчева", каже кроз смех Вулетић.

Ако је судити по политици, Панчевци су веома сложни, јер су на власти у овом граду и ДС, и СНС, и ЛДП, и ДСС, и ПУПС, и СДПС. И ако се у нечему сви Панчевци слажу, то је да ће морати да мењају слике о свом граду које су им, заслужено или не, прикачили други. И да би град, уместо места загађеног ваздуха, могао да постане, рецимо, мека филмског туризма.

А кад је реч о бувљаку с почетка приче, поједини Панчевци кажу да он осликава време у којем град данас живи. И кад једног дана не буде тако жив као данас, то ће бити знак да је транзиција у овом граду прошла.