Фолксдојчери траже повраћај имовине

Према подацима Немачког народног савеза из Суботице, 70 Немаца из Аустрије, 43 из Немачке и неколико стотина који су држављани Србије, тражи да им се врати имовина, одузета после Другог светског рата. Међутим, Агенцији за реституцију, од 25 хиљада захтева стигло је свега 80-ак формалних, иако се процењује да је до 1945. године у Србији живело око пола милиона Немаца.

Међу Немцима који су 1945, одлукама власти проглашени народним непријатељима, било је и оних који нису били део немачких окупационих снага. И њима је била одузета имовина, држављанство и грађанска права. После рата део их се одселио у Немачку и Аустрију, а део је страдао у логорима у нашој земљи и широм Европе. Данас је у Србији мање од четири хиљаде немачких наследника међу којима су и они који желе породичну имовину назад.

"Свака неправо одузета имовина мора да се врати, Немци су колективном кривицом изгубили своју имовину, неправда остаје неправда и после 60 година", каже Рудолф Вајс.

У Лазареву, некада чисто немачком селу на некадашње станаре подсећа понека стара кућа. Процењује се да је после Другог светског рата на немачка имања усељено око 40 хиљада породица из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Македоније али и из сиромашних крајева Србије. Међу њима, био је и тада трогодишњи Владимир Јојић.

"Навикао сам овде, деца су ми се ту родила и школовала се, ту су ми пријатељи, ту ми је све. Мени је срце отуда ишчупано и пресађено овде али се још тешко прима, још има жила које не могу да се освеже", каже Владимир Јојић из Лазарева.

Услов да се имовина врати страним држављанима јесте да већ нису обештећени међународним уговором или на неки други начин, да постоји реципроцитет и да нису били припадници страних окупационих снага. Агенцији за реституцију до сада је стигло свега 80-ак захтева за враћање немачке имовине.

Очекивали смо више јер је та заједница у Србији била велика и још није нишза решено, јер се углавном ради о пољопривредом земљишту. Видећемо да ли ће се нешто вратити, пре свега у натури али о сваком случају се одлучује појединачно, наводи Страхиња Секулић из Агениције за реституцију.

Иако није у питању велика вредност земљишта проблем је доказати о којим парцелама се тачно ради. Наиме, после Другог светског рата земљиште је укрупњавано па је сада тешко одредити које су то њиве и које су тачно биле величине. Агеницији за реституцију захтеви могу да се поднесу до марта 2014. године.