Дебата о "Паради поноса"

Присталице и противници одржавања "Параде поноса" 28. септембра у Београду "укрстили" су аргументе на трибини на Факултету за медије и комуникацију, па су тако заговорници параде тврдили да је она начин да се изборе за права која су угрожена, а њени противници да она не решава ниједан проблем те популације.

Посланик Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић каже да нема негативан став према хомосексулацима и да се противи било каквој дискриминацији те популације, али се не слаже за организовањем параде, јер је то, како сматра, политички пројекат.

Наглашавајући да би требало избећи било какве сукобе у друштву, Рашковић Ивић оцењује да организовање такве параде у српском друштву, које је ровито, није паметно, јер то може додатно подгрејати атмосферу, а жртве ће бити сви.

Сматра да би требало стрпљиво радити на приближавању супростављених ставова када је реч о тој популацији, а да то "не може да се деси по препоруци из Брисела".

Предавач на Факултету за медије и комуникацију Јелисавета Благојевић, међутим, има другачије мишљење.

Благојевићева каже да "Парада поноса" јесте политички догађај пар екселанс, јер ако је слобода било које групе у друштву доведена у питање онда се доводи у питање и корпус свих слобода.

"Залагањем за обесправљену групу залажемо се за све нас", поручила је Благојевићева, која је позвала све којима је стало до боље и модерније Србије да се прикључе "Паради".

Колумниста Жељко Цвијановић оценио је да се, када је реч о "Паради", не ради о борби за права ЛГБТ особа, већ су те особе елемент притиска на земљу.

Благојевић је одбацила те тврдње и навела да није реч о елементу притиска, већ да је реч о освешћеним грађанима који се боре за права ЛГБТ популације.

Санда Рашковић Ивић је нагласила и да је "Парада поноса" политизација приватне ствари као што је сексуално опредељење, док је Благојевићева рекла да би се забраном те манифестације кршило право на окупљање ЛГБТ популације.

Учесници су дебатовали и о томе да ли је "Парада поноса" 2010. године допринела правима ЛГБТ популације.

Благојевић је рекла да није сигурна да ли се нешто постигло том парадом и колико је користи од тога имала ЛГБТ заједница, као и да би можда требало потражити и неке другачије облике политичке борбе, будући да се "прстом показало на те људе".

Ипак, дугорочно гледано, како је нагласила, та манифестација је неопходна, јер је то "маркирање политичког простора" које је потребно, па чак и ако то неко доживљава као провокацију.

Лазар Павловић из Геј стрејт алијансе, која је учествовала у организацији "Параде поноса" пре три године, сматра да је та шетња ипак помогла ЛГБТ особама, пре свега да се ослободе и признају ко су, али и да сада постоји више места где они могу да се окупљају.

Трибина је одржана као нови формат дебате - полемика о стереотипима у организацији недељника НИН и Фонданције "Конрад Аденауер".

Директор фондације Хенри Боне објаснио је да је реч о новом формату дискусије о контроверзним темама, будући да је ретка прилика да се заинтересовани информишу темељно о стварима које нису прихваћене као нормалне и стандардне.

На питање зашто пројекат који почиње дебатом о правима ЛГБТ особа подржава немачка политичка фондација десног центра блиска демохришћанима Ангеле Меркел, Боне је одговорио да се и у немачком друштву дешавале промене у ставовима о правима хомосексуалаца.

У питању није само ЛГБТ популација, већ цело разумевање толеранције и зато што је и немачко друштво тек од скоро прихватило то разумевање толеранције, додао је Боне.