Боља контрола трошкова у здравству

У Влади Србије потписан споразум о сарадњи Националног здравственог рачуна који подразумева бољи увид у токове новца у здравству.

Споразум су потписали представници Министарства здравља, Министарства финансија, Републичког фонда за здравствено осигурање, Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић- Батут" и Републичког завода за статистику.

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић истакла је да се годишње у Србији издваја 260 евра по становнику, али да је чињеница да то није једини новац у здравству, већ да одређени део средстава постоји кроз приватно здравство и донације.

"Држава која претендује да буде финансијски стабилна, да се финансијски токови транспарентно реализују, мора имати Нацинални здравствени рачун", рекла је Славица Ђукић Дејановић.

Министарка је подсетила да ово није нова идеја, већ да се са овим пројектом кренуло још 2004. године, али да је овај састав одлучио да то и реализује.

Објаснила је да ће потписници споразума предочавати једни другима све финансијске токове, а Завод за статистику ће обрађивати податке и информисати о укупној суми новца која иде на здравствене потребе у Србији.

Према њеним речима ова година биће завршена пилот програмом, а од наредне ће се кренути у реализацију Националаног здравственог рачуна.

Државни секретар Министарства финансија и привреде Љубиша Милосављевић истакао је да се израдом здравственог рачуна стварају услови за формирање оптималног модела организације функционисања и рационалног трошења средстава у области здравства.

"Истовремено формираће се база података за праћење свих финансијских токова у здравству на националном нивоу", навео је Милосављевић.

Циљ - чист рачун у здравству 

Директор РФЗО Момчило Бабић навео је да је циљ да се постигне чист рачун у области здравствене заштите, тако да ће се добро знати на шта ко и колико троши новца, као и где може да се направи боља и оптималнија прерасподела трошкова.

Директор "Батута" Драган Илић навео је да Национбални здравствени рачун представља оквир за стандардизовано извештавање о трошковима и финансирању здравства и да он мери јавне и приватне здравствене трошкове грађана и донације.

Рекао је да се са његовом израдом почело још 2004. године и радило се на успостављању капацитета и обуци људи, као и да "Батут" већ има одређену базу података.

"Подаци кажу да су 2011. године укупни расходи за здравство били 10,4 одсто БДП-а. На лечење је издвајано 59 одсто, на превентиву осам одсто, адмилистративне трошкове један одсто. На плате запослених отишло је 57,2 одсто и укупно је у тој години за здравство издвојено 622 долара по глави становника", нагласио је Илић

Циљ овог пројекта, како је указао директор Завода за статистику Драган Вукмировић, јесте да се у кратком периоду уведе здравствени рачуни у статистички систем.

"Да би се овај циљ остварио, Завод ће спровести свеобухватна истраживања како приватног тако и јавног сектора здравства, већ од јануара", закључио је Вукмировић.