Ускоро Закон о заштити узбуњивача

У Србији постоји консензус да доношење Закона о заштити узбуњивача буде приоритет и дужност, рекао је министар правде и државне управе Никола Селаковић, додајући да ће тај закон бити донет у најскорије време.

Селаковић је на међународној конференцији "Заштита узбуњивача" рекао да то више није питање да ли хоћемо или не да закон буде донет, већ да ће то бити урађено.

Корупција се пријављује једино када имате поверења у државу и локалну заједницу да вам се ништа лоше неће догодити ако устанете, уперите прстом, дунете у пиштаљку и кажете корупција, истакао је Селаковић.

Иницијативу да се заштите узбуњивачи покренуо је повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, а заштитник грађана Саша Јанковић уобличио је нацрт закона.

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић навео је да је био сам у прилици да се суочи са судбином људи који о неком злу у својој средини, о криминалу, о корупцији, о разним облицима асоцијалног понашања и његовој ирационалности, одлучили да проговоре јавно, у јавном интересу. "Изиритиран сам чињеницом да ти људи по правилу пролазе лоше", додао је Шабић.

Према речима омбудсмана Саше Јанковића, заштита интереса свих грађана не може се заснивати на личној храбрости и спремности да се због личног интереса неко потпуно жртвује. "То није одлика било каквог система", додаје Јанковић.

Борба за сваког грађанина

Како је поручио министар Селаковић, узбуњивачи су од непроцењиве вредности у откривању корупције, превара и лоше управе.

Истакао је да је доношење тог закона борба владе за сваког грађанина, за заштиту запослених и за права радника.

Селаковић је указао да у већини случајева грађани одлучују да се укључе у борбу против корупције само онда уколико знају да ће добити заштиту државе и друштва на оном нивоу који заслужују.

"Поставља се питање какву су заштиту ти људи имали до сада. Нажалост одговор је готово никакву", рекао је Селаковић и навео да неколико закона регулише заштиту узбуњивача, али да суштинске и системске заштите у тим прописима нема.

Према његовим речима, то значи да Србија није заштитила узбуњиваче.

"Када сведоци корупције могу слободно да говоре, а корумпирани се више не крију иза кукавичког зида ћутања. То је Закон о заштити узбуњивача", рекао је Селаковић.

Навео је да закон мора прецизно да дефинише ко су узбуњивачи, које ће њихове активности бити заштићене, шта је одмазда и каква је казна за то, као и каква је награда за узбуњиваче.

"Са узбуњивачима имамо прилику да рано откријемо, на време спречимо корупцију и сачувамо огромне јавне ресурсе. Када узбуњиваче заштитимо законом, подстакнућемо многе грађане да постану убуњивачи", рекао је министар.

"Ако смо друштво које тежи напретку и ако смо заједница која жели колико год је могуће да се ослободи корупције онда узбуњивачи не могу и не смеју да имају заштиту која је правно неуређена и која зависи од воље појединца", закључио је Селаковић.

Само 18 одсто грађана зна ко су узбуњивачи, а тек девет може да наведе неки случај пријављивања корупције, показало је прво истраживање о узбуњивачима у Србији.

Амбасадор Велике Британије у Србији Мајкл Девенпорт каже да га забрињава чињеница да од 85 одсто испитаника који су изјавили да су свесни неке незаконите или непоштене радње у институцијама или фирми где раде, само 12 одсто је рекло да би били спремни да то и пријаве.

Повереник и омбудсман ће нацрт закона предати министру правде наредних дана. Селаковић је најавио формирање радне групе која ће тај нацрт припремити за скупштинско гласање, које очекује на јесен.

Међунардона конференција окупила је експерте из области заштите узбуњивача из земље и иностранства и представнике независних институција у Србији.

Стручну и финасијску помоћ у доношењу закона пружиле су Велика Британија и Холандија, чији су амбасадори Мајкл Девенпорт и Лоран Стоквис присуствовали конференцији.