Како излечити заблуде о завештању органа

Иако национални програм о транспланатцији и завештању органа траје неколико година, пракса показује да хуманост није увек одлучујући фактор код оних породица са којима разговарају тимови лекара о сагласности за донирање органа. О томе се још нерадо говори због великих предрасуда, неповерења и страха од такве одлуке.

У Дому здравља у Гаџином Хану у коме се годишње обави 60.000 прегледа, екипа РТС-а је проверавала, колико пацијенти знају о завештању органа.

У последњих пет година само један човек је овде питао како да постане донор. Брошуре о завешатњу органа лекари никада нису имали, али ни сарадњу са стручним тимом у Нишу.

"На жалост не, нити од Клиничког центра, нити смо имали допис од Министарства, а ни наши лекари нису били на едукацији", каже Љубиша Стојановић, директор Дома здравља Гаџин Хан. 

Нови Тим за траснпланатцију у Клиничком центру Ниш спреман је да колегама и породицама недоумице о завештању и донорству органа разјасни.

После искреног разговора са њима, породица Ане Митровић је одлучила да да сагласност да отац који је доживео мождану смрт буде донор.

"Знали смо да би и он пристао на такву одлуку, с друге стране ви сте у ситуацији да доносите одлуку о нечијем животу некога ко вам је био најмилији, а с треће стране имали смо велику мотивацију да будемо хумани и да некоме продужимо живот", каже Ана Митровић, ћерка донора из Ниша.

Од почетка године у Нишу је урађена само једна кадаверична траснпланатција.

Проф. др Мирослава Живковић, члан Тима за трансплантацију Клиничког центра у Нишу каже да у тој области владају бројне пртедрасуде, табуи, заблуде и зато све то обавезује да се ради на едукацији.

"Најбоља промоција трансплантације сама трансплантација, извештавање о успеху трансплантације, разговори са родбином оних који су дали органе", каже проф. др Мирослав Стојановић, координатор Тима за трнсплантацију органа у Нишу.

На југу Србије тридесеторо пацијената чека нову јетру, а 150 здрав бубрег.