Јанковић: Строжа контрола рада лекара

На иницијативу заштитника грађана пре две године стало се на пут злоупотреби допунског рада у здравственим установама. Ипак, омбудсман је недавно обавештен да се сада неки лекари наводно осећају немотивисанима и да мање савесно обављају свој посао. Зато је затражио хитан састанак са надлежнима.

Прошлих година се догађало да су основне здравствене услуге потпуно незаконито, без икаквог законског основа сматране за "екстра услуге" и тако и наплаћиване, рекао је заштитник грађана Саша Јанковић у Дневнику РТС-а и указао на то да се на тај начин и од грађана из Фонда узимао новац. "Томе се стало на пут", нагласио је Јанковић.

"Допунски рад је уведен као посебна категорија у закону о здравству за нешто што се тада називало 'екстра услугама'. Када неко хоће нешто што је ванстандардна услуга, а истовремено нема грађана Србије којима треба она основна услуга, тада је дато право здравственим установама да раде те ванстандардне услуге и да их наплаћују по тржишној цени", објаснио је Јанковић.

"Пре две године, после низа контрола које сам извршио у више здравствених установа с том праксом се престајало. Међутим, данас поједини људи у здравственом сектору који су се навикли на доста веће приходе него што су редовни, жале за тим временом и сматрају да уколико им се не врати плаћање како је то раније рађено да имају право да то своје незадовољство показују тако што ће можда мање савесно бити лечење", рекао је Јанковић.

"Не верујем да је неко такву претњу спровео у дело и надам се да је то што сам чуо ипак само претња, али да не би било који грађанин Србије размишљао о томе, заједно са Министарством здравља, заједно са Фондом за здравствено осигурање, заједно са скупштинским Одбором за здравство и заједно са Агенцијом за борбу против корупције проверићемо то све".

Ако су информације које су два лекара саопштила заштитнику грађана тачне, то се не би односило само на једну здравствену установу, рекао је Јанковић и додао да је сигуран да највећи број здравствених радника свој посао обавља савесно и одговорно и да не би дозволили да нечије здравље зависи од незаконитих услова и уцена.

"После интервенције у онколошком институту у Каменици, здравственом центру у Нишу и неким здравственим центрима у Београду, Шапцу, Кладову, другим местима у Србији, тога више као масовне праксе у Србији нема, а ако постоји, мислим да ће сада Министарство здравља много адекватније одговорити", поручио је Јанковић.

У будућности да би оно новца што имамо у здравственом фонду за лечење било потрошено што рационалније, што квалитетније на оне којима треба здравствено осигурање, биће потребно да се контролише злоупотреба, каже Јанковић.

"Сам Фонд јача своје контролне надлежности, инспекција Министарства здравља има инструкције и приоритет је пажљива контрола законитости и правилности и уколико нешто у том ипак остане неразјашњено, Заштитник грађана ће као и до сада посветити посебну пажњу остваривању права грађана на заштиту свог здравља", закључио је Јанковић.