Тајна београдских сплавова

Београд је једна од најбољих дестинација за ноћни провод. Тако најчешће почиње представљање нашег главног града и земље туристима. РТС је истраживао у чему је тајна београдских сплавова.

Постали су заштитни знак Београда и толико познати да се, кажу, реч "сплав" и не преводи - синоним је провода до зоре у којем је важно потрошити што више, обући што мање и певати што гласније. Сплавови су настајали деценијама и има их око 170.

"Добри су наравно с обзиром да се остварују приходи. Оно што прати причу о сплавовима је да су се годинама постављали, постоје тенденције и намере да се то среди. Они треба да постоје на нашим рекама, али поред ноћног живота увек је ту предлог за неку уметност, истраживачке центре, различите видове дешавања", истиче Дејан Веселиновић из Туристичке организације Београда.

Иако су велики градови углавном на рекама, нигде нема толико сплавова као на београдским обалама Саве и Дунава. Једни то објашњавају тиме да нико ни нема 200 километара неискоришћене, неуређене обале, а други менталитетом.

"Постоји та идеја да је Београд центар ноћног живота бар у региону али чини ми се да се та слика о Београду као граду ноћног провода већ неколико година креира. Највећи потенцијал Београда свакако јесу реке и њих треба и више искористити али питање је да ли је то ноћни живот или то треба ставити у другачије оквире", каже Влатко Илић, теоретичар културе.

И други градови покушавали су да направе нешто слично, али је само Београд очувао такозвану културу сплавова.

"Овде свакако не треба занемарити материјалне разлоге. Београд је довољно велики град да обезбеди финансијску одрживост такве понуде. Иако на ушћу двеју река, Београд се доста урбанистички удаљавао те би се развој културе сплавова могао схватити као настојање Београђана да прихвате своје реке и да их просторно приближе градским збивањима", каже социолог Драган Ћаловић.

Неки их обожавају, другима сметају бука и загађење, али да није њих, неки кажу, Дунав и Саву приметили бисмо само док прелазимо преко мостова.