Петина грађана склона дискриминацији

Истраживање које је представила повереница за заштиту равноправности показује да грађани најмање желе близу себе припаднике ЛГБТ популације, ХИВ позитивне особе, а негативан став имају према Албанцима, Хрватима, Ромима и Бошњацима.

Посебно забрињава податак да је 44 одсто притужби упућено на адресу државних органа.

За грађане прихватљив пријатељ, комшија или колега најчешће није припадник сексуалне мањине, ХИВ позитиван или неко са тешкоћама у развоју.

Према истраживању, половина грађана Србије није склона да дискриминише, али ни да осуди дискриминацију.

У 2012. години било је 40 одсто више притужби повереници у односу на претходну годину. Од укупног броја притужби, свака трећа се односи на запошљавање.

"Тужили смо и једну банку, веома угледну која је своје запослене жене које се враћају с породисљског дискриминисала тако што их је по порвратку с породиљског распоређивала на нижа и мање плаћена радна места", каже повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић.

Повереница је истакла да је један послодавац који је био тужен тражио да кандидати буду пријатне спољашности.

"Подигли смо тужбу против једног ресторана брзе хране који је ускратио деци ромске националности улазак у ресторан. тужили смо и један рестоеан који је ускратио пружање услуиге деци која не виде и не говоре", објаснила је повереница.

Различитост доводи до нетрпељивости 

Забрињава што дискриминишу и они који би требало да их штите, од локалне самоуправе до републичке Владе.

"Једна локална самоуправа донесе одлуку да пружи подршку својим суграђанима како би повећала наталитет, а притом одреди такве услове који су дискриминишући кад је реч о брачном статусу или годинама старости", наглашава Невена Петрушић.

У друштву великих подела, различитост престаје да буде предност и неретко доводи до нетрпељивости.

Социолог Слободан Цвејић не сматра да су сукоби толико далеко у нашој свести.

"Претходних година у ствари се репродукују сећања на скоре сукобе, и донекле тај положај Србије као међународне парије има делом трансфер на степен нетрпељивости и толеранције. Школа може да одигра одређену улогу, али је потребно на ширем плану да се афирмишу вредности толеранције", каже Цвејић.

Петина људи не зна да је дискриминација забрањена. Нови Кривични законик препознаје злочин из мржње, када се он почини због припадности одређеној раси, нацији, вери, полу, сексуалном опредедљењу.