Балканске "полиглоте"

Професор лингвистике и стручњак за јужнословенске језике Роберт Гринберг рекао је у Вашингтону да за оне који су живели у бившој Југославији, теорија о различитим језицима у новонасталим државама представља политичку причу, а да ће се тек за неколико деценија видети да ли ће они у пракси заживети.

Гринберг, који је докторирао на Универзитету Јејл, а сада предаје лингвистику на Универзитету Оукленд на Новом Зеланду, гостовао је на трибини "Вудро Вилсон" центра, која се бавила темом језика на простору бивше СФРЈ.

Он се сложио са констатацијом једног од учесника трибине да народи у бившим југословенским републикама, који су говорили некадашњи српскохрватски језик, и данас могу у 100 одсто случајева да се разумеју кад говоре.

"За нас који смо знали или живели у бившој Југославији, то ни данас нису различити језици. Али, за децу која стасавају са новим књигама и просветним плановима, ти језици би могли да постану различити. Резултат ћемо видети за неколико деценија", рекао је професор Гринберг.

Према његовим речима, првобитна одлука хрватских власти да у Вуковар врате ћирилицу, вероватно део притиска Европске уније на ту земљу.

Гринберг је посебну пажњу посветио бошњачком језику, објашњавајући ситуацију у Босни и Херцеговини и Санџаку.

Амерички лингвиста напомиње да српски Устав не признаје бошњачки језик као званичан службени језик у држави, али признаје његово постојање, док за време власти Слободана Милошевића он није био признат као језик.

Као пример неуједначености због тога како се званично у настави сада зову нови језици, Гринберг је навео случај Рожаја, где се према школском наставном плану језик који деца уче зове црногорско-српски-бошњачки-хрватски.

Гринберг је упозорио да радикалне фракције Бошњака у Санџаку желе јаче везе са Сарајевом, што ствара тензије са српским властима, а као једна од тема помиње се и језик.

"Могуће је да ће то бити следеће велико питање у годинама које долазе", закључио је професор лингвистике.