Имена раздора

Сви родитељи имају обавезу да у року од 30 дана од рођења детета пријаве бебу и дају јој име. Некада се тај чин схватао као пука формалност, па је често дете пријављивао само отац. Међутим, сада матичне књиге инсистирају да буде присутна и мајка, јер су честе свађе родитеља око имена детета.

Према Породичном закону, обавеза свих родитеља је да у року од 30 дана од рођења детета пријаве бебу и дају јој име. Тај чин је некада био пука формалност и дете је пријављивао само отац. Матичне службе данас инсистирају да буде присутна и мајка.

Да би дете дошло на свет, истичу матичари, потребна су оба родитеља, па су онда обоје потребни и за пријављивање дететовог личног имена. Тако је Бојана Селаковић, након што је други пут постала мама, у матичну службу ишла са супругом и децом.

"Пошто нисмо имали коме да оставимо бебу на чување, наравно и беба је била присутна. Ја просто мислим да су то процедуре које непотребно малтретирају мајку у тим првим данима након порђај", истиче Бојана Селаковић.

То није формалност, кажу надлежни, већ веома битна обавеза. Дешавало се да име пријави један родитељ, а онда се, накнадно жали други родитељ.
У мањим градовима, у овај процес често се укључује и шира фамилија.

"Некад ту буду присутне баке и деке који имају своје сугестије, али се на крају обично помире. Додуше, има ситуација када се детету дају два имена као компромис између тате и маме", објашњава матичарка из Ваљева Нада Иванковић.

Породична традиција

Понекад партнери не желе да попусте да не би разочарали своје родитеље и да би наставили породичну традицију неког имена.

"Имамо ситуације где су просто до те мере били поремећени односи између родитеља, баш у погледу личних имена. До тада је све било у реду, али када су дошли до тога да одреде лично име детета, дошло је до трајног и једног јако нарушеног односа између њих, и то нажалост иде и до развода бракова", истиче Наташа Живковић из Секретаријата за управу града Београда.

Уколико нема договора, поступак преузима Центар за социјални рад.

"Позивамо родитеље да се изјасне због чега нису у том законском року од 30 дана дали име детету. Када не могу да постигну споразум, тада орган старатељства може да одреди име, или неко од тих имена које је предложио неко од родитеља, или да одреди детету неко треће име", каже Сања Милатовић из Центра за социјални рад.

Кад нема слоге, надлежни истичу да 30 брзо прође. Понекад има и објективних потешкоћа око прибављања докумената неопходних за пријаву детета.

Недавно је у Центар за социјални рад стигла пријава за покретање поступка давања имена детету које има већ дванаест година. Мајка је страни држављанин, а дечак је рођен у Београду.