Професори без заштите

Резултати истраживања Форума београдских основних школа показују да је готово 80 одсто наставника претрпело неки вид вербалног, физичког или психичког насиља. Сваки трећи наставник био је у ситуацији да му прете и родитељи ученика, директно или преко посредника.

Према подацима МУП-а, прошле године пријављено је 40 деликата у вези са угрожавањем безбедности професора.

Шта се дешава међу четири зида учионице често остаје тајна. Тек понеки снимак камером мобилног телефона сведочанство је да је атмосфера далеко од оне каква би требало да буде и да су се многе ствари отеле контроли. Синдикалци тврде да постојећи закони превише штите децу.

"Деца могу апсолутно свашта да раде, да демолирају школу, да вређају наставника, да не долазе у школу, па им се то правда на одређени начин. И то иде до физичког обрачуна", истиче Радмила Додић из Форума београдских основних школа.

У истраживању, 7,5 одсто наставника признало је да су их ђаци физички напали. Најшокантнији је недавни пример када је професор у једној београдској средњој школи поливен фекалијама.

Милорад Антић из Форума средњих стручних школа наводи да његове колеге после одржаног часа у појединим одељењима имају ноћну мору, да не спавају и да посећују разне институције да би се заштитили од тога.

"Нико нас не штити. Директори школа и Министарство све гурају под тепих да не би нека ружна мисао изашла о тој школи. Дошло је до тога да је теже радити у учионици него у руднику", каже Антић.

Сарадња са родитељима проблематичне деце понекад може проблем да учини још тежим, пошто прете школи, наставнику или директору. Сматрају да су сви други криви што је њихово дете такво и не прихватају да проблем уопште постоји.

Потврда тога је то што се родитељи труде да донесу лекарско уверење и да деци оправдају часове, а да притом не размишљају где су била деца док нису била у школи. Понекад, у зачараном кругу нерешивих проблема и сами професори дозволе себи недолично понашање.

Директорка Медицинске школе у Београду Нада Трифковић каже да њене колеге професори врло често долазе видно изиритирани.

"Морате да схватите да шест, седам часова дневно, где упорно скрећете пажњу а притом добијате псовке, вређање, бацање на сто, мимику прстима која није нимало пристојна, одлазак са часа... Наравно да понекад професори изгубе живце. Не правдам професоре", каже Трифковићева.

Понекад се родитељи деце која праве проблеме чак и не одазивају на позиве наставника.

"Тачно је да се родитељи те деце не појављују, али оно што ми предлажемо је да родитељи друге деце буду модел да постоји другачије понашање. Следеће што може школа да ради је да контактира са Центром за социјални рад да утиче директно на породицу", сматра Биљана Лајовић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Поједине школе, у намери да смање насиље, увеле су кодекс понашања за ученике и родитеље. То, међутим, није дало очекване резултате. Боље решење је, поред сарадње свих институција, креативно осмишљена настава која ће агресивност ученика претворити у позитивну енергију.