Mање азиланата из Србије

Србија се налази на полазној тачки кад је у питању политика миграција и, поред остварених резултата у појединим областима, мора још да се ради на усклађивању прописа са стандардима ЕУ, речено је у Скупштини Србије на завршној конференцији "Унапређење оквира за управљање миграцијама и реинтеграцију повратника". 

Шеф делегације ЕУ у Београду Венсан Дежер рекао је да се Србија, као и ЕУ, налази пред великим изазовом решавања проблема миграната будући да је постала земља из које не само да одлазе мигранти, него и земља транзита, али и крајње одредиште. 

"Кад је у питању миграциона политика, Србија се и даље налази тек на полазној тачки тог процеса и може да рачуна на помоћ ЕУ", рекао је Дежер.

Говорећи о значају проблема, Дежер је навео и да је 2009. године било 300 захтева за добијање азила у Србији, а да је у 2010. и 2011. години заједно тај број био 10 пута већи. 

Дежер је новинарима у Скупштини Србије рекао да је током 2011. године било више од 13.000 лажних азиланата из Србије, а да је тај број наставио да се повећава и током прошле године.

Тренутно је дошло до "тренда смањења броја тражилаца азила", рекао је Дежер додао да се нада да није реч о "сезонској ствари" која се иначе дешава у ово доба године, већ да је потребно да се ЕУ увери да ће тај тренд и да се настави.

Он је похвалио, како је навео, добре мере Владе Србије које су предузете у вези са решавањем овог проблема, попут спречавања злоупотреба права на азил, боља гранична контрола и борба против трговине људима.

"Овај проблем се сада боље решава, али потребно је и убудуће уложити напоре и са једне и са друге стране", истакао је Дежер и подсетио да "99 одсто људи бива враћено у Србију на основу Споразума о реадмисији".

Дежер је подсетио да су земље чланице ЕУ предузеле одређене мере у решавању тог проблема, као што је брже разматрање захтева за азил, док се на нивоу ЕУ води дискусија о промени прописа који регулишу миграциону политику.

Цуцић: Нема ниједног азиланта ван смештаја

Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић изјавио је да је Србији неопходан дефинисан азилни систем и поручио да тренутно ниједан азилант није изван смештаја.

Негде у неким областима се успело, али је увек постојала тежња да се испуне обавезе и очцекивања која су стављена пред Србију, рекао је Цуцић новинарима у паузи конференције о миграцијама.

Цуцић је додао да број азиланата у два смештаја варира сваког дана и да ће ускоро бити познато да ли ће и колико средстава бити издвојено за још један.

У смештају у Врачевићима данас борави 45 азиланата, казао је Цуцић и додао да их је јуче било 90.

Имамо обавезу према мигрантима и то не само због европских интеграција и зато што Европа од нас то тражи. Русија не иде према ЕУ, али и те како води рачуна о процесу миграција преко своје територије као и сви други. Неко је примио два милиона наших суграђана и није их гађао камењем зато што су друге вере и говоре другачијим језиком, поручио је Цуцић.

Он је додао да не верује да 10.000 миграната који годишње прођу кроз Србију могу да направе неке проблеме.

Према његовим речима, Србија би могла да искористи капацитет људи који траже азил у Србији, наводећи да ће Ссведској у наредне три године требати око 320.000 радника.

У наредном периоду морамо да се суочимо са миграцијама које су мање видљиве, које нису плод рата и катастрофа, закључио је Цуцић.