Млеко на тестирању у Холандији

15.30 -  У Влади Србије најављена је ванредна конференција за новинаре министра пољопривреде Горана Кнежевића о исправности млека.

Додатна испитивања које је обавило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде после сумње у присуство афлатоксина у појединим узорцима млека, узетих у оквиру ванредне контроле која је спровођена од почетка фербруара ове године, потврдила су могућност присуства афлатоксина М1 изнад дозвољених вредности.

Због различитих резултата испитаних узорака унутар истог млека, Министарство пољопривреде ће, по препоруци Референтне лабораторије Европске уније, послати спорне узорке на суперанализу у Холандију, у лабораторију која може са прецизношћу да утврди стварни ниво афлатоксина М1 у млеку.

Ипак, Министарство пољопривреде саопштило је да здравље грађана није угрожено конзумирањем млека из домаћих продавница јер је ниво афлатоксина, иако у неким узорцима изнад дозвољених граница, далеко испод концентрација које могу изазвати било какве здравствене проблеме. 

Ветеринарска инспекција наложила је повлачење из промета млека чији узорци показују могућност недозвољене количине афлатоксина М1, док не стигну резултати суперанализе из Холандије.

Инспекције Министарства пољопривреде утврдиће с којих фарми музних крава потиче млеко чији узорци су показали повишен ниво афлатоксина и даће налог за обуставу испоруке млека с тих фарми.

Пољопривредна и ветеринарска инспекција започеле су нову ванредну контролу сточне хране која је узрочник појаве афлатоксина у млеку.

Раније је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде тврдило да нема афлатоксина у млеку изнад дозвољених вредности, док је војвођански секретар за пољопривреду Горан Јешић објавио податке испитивања млека у којима је пронађена недозвољена количина афлатоксина.

Јешић је објавио на свом веб-сајту да је недозвољена количина афлатоксина М1 измерена код 24 од 33 узорка млека. Највећа дозвољена концетрација афлатоксина у млеку је 0,05 микрограма по килограму, а свега девет од 33 тестирана узорка произвођача задовољило је тај критеријум.  

Дозвољена количина афлатоксина измерена је у дуготрајном "мегле" млеку од једног литра са 1,6 одсто млечне масти Млекаре "Мегле Крагујевац", "дукат" трајном млеку Млекаре "Сомболед" у Сомбору са 1,5 одсто масти, "дукат" трајном млеку Млекаре "Сомболед" у Сомбору са 2,8 одсто масти, "имлек" белом органском млеку 100 одсто органик Млекаре "Имлек" у Београду са 2,8 одсто масти, дуготрајном млеку "лајт" од једног литра Шабачке млекаре са 0,6 одсто масти, дуготрајнм млеку од 1 литар Шабачке млекаре са 2,8 одсто масти, дуготрајном млеку од 1 литар Нишке млекаре са 2,8 одсто масти, свежем млеку "здраво" Млекаре "Суботица" са 2,8 одсто масти и дуготрајном млеку "ка-плус" Нишке млекаре са 2,8 одсто масти.  

Највише афлатоксина, од 0,1 микрограма по килограму, имају "К плус свеже млеко" млекаре Мегле из Крагујевца са 2,8 одсто масти, и "Свеже млеко" Нишке млекаре са 2,8 одсто масти.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић рекао је да се разликују резултати контроле млека које су објавили та организација, Министарство пољопривреде и Покрајински секретаријат за пољопривреду, јер су испитавања рађена у различитим лабораторијама, које имају неусклађене критеријуме.

У Србији је до 2010. године дозвољено присуство афлатоксина у млеку било десет пута веће него данас (0,5 уместо садашњих 0,05 микрограма по килограму), што је стандард који у овом тренутку важи у великом броју држава, укључујући и САД.

Министарство упозорава на "све чешће покушаје да се сензационалистичким приступом врло озбиљним и значајним темама угрожавају економски интереси Србије, у овом случају њених произвођача и прерађивача млека, као и да се уноси беспотребна паника међу становништвом".