уторак, 12.02.2013, 10:33 -> 11:05
štampajРибњаци нису угрожени паразитом
Паразита има само у отвореним водама, односно у риби из канала Дунав-Тиса-Дунав, Дунава и Нишаве, али производња рибе у рибњацима није угрожена паразитом који је пронађен код појединих врста риба у Дунаву и Нишави, кажу у Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Производња рибе у рибњацима у Србији, која задовољава 60 одсто домаћег тржишта, није угрожена паразитом који је пронађен код појединих врста риба у Дунаву и Нишави, изјавио је професор на новосадском Пољопривредном факултету Мирослав Ћирковић.
"Рибе које су преносиоци ларве паразита, а које могу да заразе и људе, нису пронађене у рибњацима", рекао је Ћирковић агенцији Бета.
Он је истакао да "нема разлога за панику" и додао да је риба намирница с најмањом могућношћу преношења зооноза.
Како је навео, утврђено је да паразита има само у отвореним водама, односно у риби из канала Дунав-Тиса-Дунав, Дунава и Нишаве.
Ћирковић је објаснио да су стални домаћини, односно носиоци одраслог паразита, птице, и то корморани, сиве и беле чапље, које се хране сомом, смудјем, штуком и бандаром, а којима могу да пренесу заразу.
Ћирковић је казао да обољевање људи од те врсте црва који се из организма могу одстранити само хирушком интервенцијом, до сада није забележено у Србији и региону.
Према његовим речима, обољења има углавном у земљама где се конзумира свежа риба, попут Јапана, Индије и Канаде.
"Уколико људи једу недовољно термички обрађену рибу, паразит може да доспе у црева и желудац, одакле се може одстранити само хирушки", казао је Ћирковић.
Он је објаснио да је до појаве паразита дошло због изразитог повећања популације корморана, који су годинама под заштитом еколога, а којима су смуђ, сом, бандар и штука главни извор хране.
Решење проблема је, како је навео, смањивање популације тих птица.
"Шаран, који се у Србији највише конзумира, није домаћин ларве, а у рибњацима се спроводи такав циклус гајења и контроле који онемогућава појаву ларви", рекао је Ћирковић.
У Србији се, како је рекао, из рибњака конзумира 60 одсто рибе, 20 одсто се увози, пастрмка чини 10 процената, као и риба са отворених вода, односно са река и језера.
"У Србији има око 25 великих рибњака, а риба се производи на површини од 12.000 до 14.000 хектара, с приносом од око 1.000 килограма по хектару", рекао је Ћирковић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар