Живот без докумената

Процењује се да без личних докумената у Србији живи готово 20.000 људи. УНХЦР упозорава да потенцијалних апатрида има око 6.500. Допунама Закона о ванпарничном поступку, грађанима с правне маргине омогућено је да на суду докажу идентитет и упишу се у матичне књиге, а десетак грађана је већ у поступку.

Због непостојања писаног трага о себи, не могу да се лече, школују, гласају. Сада имају прилику да, у бесплатном судском поступку, уз доказе и изјаве два сведока, постану правно видљиви грађани Србије.

Већина, која се упише у матичну књигу рођених, рођендан ће славити 1. јануара. У недостатку доказа о датуму рођења уписиваће се први дан у години за коју се докаже да су рођени.

Шаћири Маљић је у Србији правно невидљив од 1999, када је са породицом избегао са Косова. Неко време је имао избегличку легитиммацију. По њеном истицању, често је имао проблема са полицијом. Тек је прошле године успео, у управном поступку, да се упише у матичну књигу рођених.

"Са тим рођеним листом ишао сам на општину Чукарица и добио књижицу и сад могу да се лечим. Сад смо исто писали друге жалбе да бих могао да добијем држављанство и кад добијем држављанство онда ћу највероватније добити личну карту тако да могу да се запослим, нормално да радим", прича Шаћири Маљић.

Уписивање у матичну књигу, међутим, није гаранција и за добијање држављанства. Проблем је спорни члан Закона о ванпарничном поступку који предвиђа да орган који је надлежан да спроведе поступак за стицање држављанаства Републике Србије тј. Министарство унуташњих послова, није везан правоснажним решењем о времену и месту рођења.

Полиција може да накнадно проверава, да не призна решење суда о идентитету особе и одбије захтев за држављанство. У канцеларији заштитника грађана верују да проблем може да буде превазиђен у сарадњи са надлежним министарством.

Заменик Заштитника грађана Горан Башић каже да се може поставити питање пред Уставним судом. "Можемо реаговати, значи тражити формално од надлежног министарства да измени овај члан закона", каже Башић.

Невладине организације упозоравају да се упис у књиге рођених и добијање држављанства мора убрзати, како људи са маргине не би годинама остали у зачараном кругу администрације.

Правник у невладиној организацији "Праксис" Данило Ћурчић каже да је проблем правне невидљивости у томе да се она наставља генерецијски.

"Ако је неко неуписан, његова деца аутоматски остају неуписана, тако да број може само да расте, не може да се смањује", истиче Ћурчић.

Како би се убрзала процедура давања докумената правно невидљивим лицима ових дана почела је и обука судија за ванпарничне поступке у Београду.