Пријаве због имовинских извештаја

Директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић најавила је да ће ускоро уследити подношење прекршајних пријава против функционера који нису поднели имовинске извештаје.

Бабићева је рекла за РТС да се то односи не само на народне посланике, већ и све остале функционере који су дужни да поднесу Агенцији имовинске извештаје.

Одговарајући на питање да ли има притисака на рад Агенције, нова директорка је истакла да за сада нема, али да је уверена да "принципијелан став и једнако поступање према свима на основу закона отклањања могућности притисака".

Бабићева је рекла да је сарадња са Владом Србије у борби против корупције за сада коректна и да не види разлог зашто и даље тако не би било.

"Први потпредседник владе Александар Вучић обећао је да ће са своје стране учинити све што је потребно и да ће Агенција имати услове за рад. С друге стране, Агенција мора сачувати своју независност у односу на органе извршне власти", рекла је Бабићева.

Бабићева је подсетила да Закон о Агенцији прописује да је у случају да на било ког функционера било ко врши недозвољену врсту утицаја, функционер дужан о томе да обавести Агенцију, која даље обавештава надлежне органе.

Ако функционер не пријави имовину и уколико се утврди да је то урадио у намери да би прикрио имовину, Агенција о томе, како је рекла Бабићева, обавештава тужилаштво које даље ради свој посао.

Директорка Агенције је најавила да ће приритет у наредном периоду бити избор заменика те институције и попуњавање места за интерног ревизора.

То је веома важно за сваку институцију, као и подизање капацитете појединих служби Агенције - службе за контролу финансирања политичких субјеката, за представке грађана, службе за међународну сарадњу, напоменула је Бабићева.

Најмање корупције у војсци и цркви

Према њеним речима, истраживања перцепције грађана су показала да је најмање корупције у војсци и цркви. "На урушавању угледа иституција и неповерењу грађана радило "јако дуго и систематски" и да је потребно време да се поверење у институције врати, сматра Бабићева.

"Грађани верују да на тај начин лакше могу да остваре неко своје право, често не без разлога, а посао Агенције је да се стара о интегритету јавних функционера и да води рачуна да се врати поверење у институције", нагласила је Бабићева.

Има доста пријава грађана који се жале на корупцију у свим областима друштва, на пример, у здравству, правосуђу, органима државне управе.

Агенција се, према њеним речима, најпре обраћа органу на који се представка односи и тражи од руководиоца тог органа објашњење, али проблем је што грађани најчешће указују на корупцију неког ко није јавни функционер, што није у надлежности Агенције, али јесте онај ко руководи том институцијом.

"Функционеру, уколико Агенција утврди повреду закона, може да буде изречена нека од законом прописаних мера, на пример, препорука за разрешење," додала је Бабићева.