Поново о забрани организације "Наши"?

Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић рекао је да је могуће покренути нови поступак за забрану организације СНП "Наши" када се утврди да својим деловањем вређају уставни поредак и друга Уставом загарантована људска права и пошто надлежни органи исцрпе своје надлежности. 

Слијепчевић је рекао да је "апсолутно могуће" поновно покретање поступка за забрану рада организације "Наши", али да је за утврђивање кривичне одговорности првенствено надлежно тужилаштво које би требало да покреће поступке. 

"Једно је шта неко ради, рецимо пише антиуставне пароле, а друго је шта је на суду доказано. То је питање за тужилаштво које мора да покрене поступак", рекао је Слијепчевић на конференцији за новинаре у Уставном суду.

Слијепчевић је рекао да Уставни суд није забранио организацију "Наши" јер у поступку пред тим судом нису изведени докази који би потврдили захтев тужилаштва за забрану.

"Тужилаштво је као доказе поднело кривичне пријаве у којима се водио поступак против само једног члана организације 'Наши', док остали окривљени нису били чланови те организације", рекао је председник Уставног суда.

Слијепчевић је истакао да би пре Уставног суда требало да одлучују редовни судови јер је Уставни суд тек на крају.

"Редовни судови, међутим, нису о томе одлучивали и то говори да нешто није у реду", рекао је Слијепчевић.

Председник Уставног суда навео je да је тај суд забранио "Национални строј" и "Образ", прогласио се ненадлежним за навијачке групе и одбио забрану организације "Наши", што показује да се темељно бавио тим проблемом.

"Ако нека организација може да се забрани тако што ће се отворити њен сајт, шта ће нам онда Уставни суд. Такође, не значи да ће забрана коју изрекне Уставни суд спречити њихово деловање, јер могу да делују и нерегистровани, па ће држава поново имати проблем", рекао је Слијепчевић и поручио да би прво требало да се тиме баве надлежни органи.

На питање да ли се осећа одговорним за атмосферу линча коју стварају 'Наши', Слијепчевић је одговорио да он апсолутно стоји иза сваке одлуке Уставног суда Србије.

Председник Уставног суда одбацио је као неутемељене све тврдње које се могу чути у јавности да је Уставни суд почео да доноси низ одлука после промене власти и то на начин који власти одговара.

Озбиљнији приступ доношењу закона

Председник Уставног суда Србије позвао је Владу и Скупштину Србије да озбиљно приступе доношењу закона и аката, јер је велики број одредби проглашен неуставним пред тим судом.

"Над таквим аномалијама озбиљно мора да се замисли сам законодавац. Толико велики број одлука Уставног суда којима је утврђена неуставност одредаба закона мора бити предмет посебне анализе и другачијег приступа у доношењу закона", рекао је Слијепчевић. 

Слијепчевић је навео да је током 2012. године Уставни суд одлучивао о уставности 21 закона које је донела Скупштина Србије и утврдио да 19 закона садржи неуставне одредбе.

Председник Уставног суда Србије одбацио је критике да Уставни суд доноси одлуке у складу са тренутним политичким приликама и истакао да у том суду "апсолутно не постоји страх од власти", као и да су неутемељене оцене да је због политичких разлога тек после две и по године донета одлука о неуставности одредбе по којој је изабрана председница Врховног касационог суда Ната Месаровић и одлука о неуставности Статута Војводине.

"Статут Војводине је најозбиљнији и најсложенији предмет у историји Уставног суда и сама одлука написана је на 75 страна. То није могло бити урађено за 15 дана, а у другим земљама су слична питања решавана много дуже него у Србији", рекао је Слијепчевић.

Навео је да је прошле године Уставни суд решио три пута више предмета него 2011. године, односно 332 одсто више.