Неопходан закон о пореклу имовине

Стратегија за борбу против корупције очекује се до краја марта, најављују из Министарства правде. Доношење закона о пореклу имовине допринело би борби против корупције, поручено је са округлог стола Агенције за борбу против корупције. Њени чланови залажу се и за увођење уставне одредбе која ће незаконито богаћење дефинисати као кривично дело које не застарева.

Није реткост да имовина и приходи који се пријављују нису у сразмери са статусним симболима који могу да се виде голим оком. Из тог разлога неопходно је донети закон о пореклу имовине и пооштрити казне за оне који не пријављују или прикривају имовину.

"Законом о пореклу имовине ми бисмо истражили то што се зове побочна корупција, то пребацивање, ако је неки сродник постао богат, а обавља посао где нису велика примања. Законом се испита и одузме се, и то би утицало на неког функционера који види да се то одузима да не чини незаконитости и да ту имовину пријави", објашњава члан Одбора Агенције за борбу против корупције Чедомир Чупић.

Судија Врховног касационог суда Биљана Синановић, међутим, сматра да би ретроактивно увођење одредбе по којој незаконито богаћење не може да застари угрозило правну сигурност грађана, јер се у тренутку извршења кривичног дела мора знати колика је казна за то дело. Она сматра да је проблем лоша примена постојећих закона.

Новинаре је занимало како порезници примењују унакрсну проверу имовине, односно, колико је људи кривично одговарало због тога што им се приходи и имовина нису поклапали.

"Ми нисмо имали елементе кривичног дела. Да бисмо поднели неку пријаву, ми морамо да имамо сумњу да је извршено кривично дело пореске утаје у тим ситуацијама. С обзиром на то да добар део тих предмета није окончан, ми нисмо имали елементе за подношење кривичних пријава", истиче Борис Батарило из Пореске полиције.

У Министарству правде верују да би и само доношење закона о пореклу имовине деловало превентивно.

"Законом о одузимању имовине стечене криминалном делатношћу сада смо проширили могућност суда да се одузима имовина не само тим конкретним кривичним делом, већ свом имовином која је проистекла из криминалане делатности. То значи да учинилац није могао да докаже да је имовину стекао на законит начин", каже државни секретар Министарства правде Данило Николић.

По садашњем закону, ако функционери прикрију или пријаве лажну имовину, подлежу кривичном гоњењу, а казна је од шест месеци до пет година затвора.