Теже до пензије

У новој години почели су да важе оштрији услови за одлазак у пензију. Иако се пензијски закон не мења, сваког 1. јануара на снагу ступају нове одредбе. Овога пута најзначајнија измена тиче се продужења радног стажа за жене. Кад је реч о годинама живота, жене у пензију и даље одлазе у шездесетој, а мушкарци у 65. години, уз неопходних 15 година стажа.

Ове године, за пензионисање са пуним стажом, женама је потребно 35 година и 4 месеца рада. Повећава се и минимална старост, па мушкарци, без обзира на стаж, у пензију неће моћи пре 54. године, док жене могу са 53 године и четири месеца.

За по четири месеца повећава се и старосна граница за супружнике који преузимају породичне пензије. Запослени са бенефицираним стажом у пензију могу после 21 године рада, ако су 11 провели на бенефицираним пословима.

Према важећем закону, услови пензионисања пооштравају се постепено.

У неким случајевима, то ће трајати све до 2023. године када не би требало да имамо пензионере млађе од 58 година. Пун стаж за жене биће 38 година, док за мушкарце остаје садшњих 40 година стажа.

Жене су рекордери пензијске реформе, па су до 2001. године у старосну пензују одлазиле у 55. години, а са 60 година. Тренд је да све више људи у пензију одлази са пуним стажом.

"Пратећи статистику од 2008. године, од како функционишемо као заједнички фонд за све три категорије осигураника, број корисника пензија све мање се повећава из године у годину", наводи из Фонда ПИО Бранислав Рашић.

Да реформа даје резултате сагласни су и они који су је започели.

"Мислим да су најкрупније промене иза нас и да ће промена бити и даље, али да оне неће бити толико значајне", рекла је бивша министарка за рад и социјална питања Гордана Матковић.

Пошто је простора за пооштравање услова пензионисања све мање, стручњаци једини лек за оздрављење пензијског система виде у привредном опоравку, који се не може базирати само на расту финасијског сектора.

"Само ревитализација индустрије, привреде, саобраћаја, пољопривреде, и других сектора који стварају раст може нам омогућити бољитак како у животном стандарду тако и у пензијском систему и уопште финасирању свих сегмената јавне потрошње", нагласио је економиста Зоран Попов.

Број запослених и пензионера приближан је, зато ни потпуна наплата доприноса не би обезбедила новац за пензије. Месечно је потребно више од 46 милијарди динара, а половина тог новца стиже из буџетске касе.