Винча, праметропола Београда

Винча, археолошко налазиште у истоименом месту, на десној обали Дунава, крај ушћа реке Болечице, 14 километара од Београда. Први становници овде су се населили у време старијег неолита.

Археолог, кустос Драган Јанковић каже да су они били први европски градски људи, први урбани људи на тлу Европе.

"Они су били тровци који су пуно путовали, и ми проналазимо предмете који су доносили предмете из далеких крајева Европе, проналазимо пуно накита са обала Егејског мора", рекао је Јанковић.

Аутор "Београд испод Београда" Зоран Љ. Николић каже да неолтски остаци овог доба постоје и на Калемегдану, лоцирани су 42. и педесетих година.

"Остаци постоје и на самој Бањици, око 2,5 хектара, као и у Јабланици у оклини Младеновца и у Брајеву, са земунске, леве обале Саве такође постоје остаци у оклини Јакова, што би говорило да је ова култура и ту у близини данашњег главног града била и за то време изузено густо насељена за оно доба", каже Николић.

Екипа РТС-а присуствовала је несвакидашњем тренутку када ће миленијумима затрпана пећ брижљивим радом арехеолога постати део сталне музејске поставке. Археолог Стеван Ђуричић каже да је спасен највећи део пећи. 

"Можемо бити поносни на начин на који се истражује сама Винча и да се надамо да ће добра пракса и оно што ми овде освајамо полако бити нешто што ће колеге и у Србији и региону покренути, да на један модеран начин граде културну баштину и тако обогаћују  културу своје земље", рекао је др Никола Тасић, професор археологије.

Оно у чему се слаже већина археолога је чињеница да је Винча са својим привредним и културним идентитеом пресудно утицала на културу свих заједница средње и југоисточне Европе тога доба, али и оних каснијих.

Од недаво је поново отворена за туристичке обиласке па може постати и значајна дестинација за туристе из целог света с обзиром на то да је Београд кандидат за културну престоницу Европе 2020. године.