Селективна борба против корупције

Борба против корупције у Србији стагнира или назадује јер се прописи не примењују или се лоше примењују. Кампањска борба је доказ да нема уједначене примене закона и права, закључци су скупа који је организовала Агенција за борбу против корупције.

"Ништа лакше него у сиромашном друштву играти на карту социјалне једнакости. Ту се најбрже постижу политички ефекти и популарност. У таквој кампањи се развија проблематична морална позиција у којој људи стичу страст за потказивањем, подметањем и уклањањем конкуренције у пословима и политици", рекао је члан Одбора Агенције Слободан Бељански.

Истражне могућности у борби против корупције "ни најмање нису скромне", оценио је Бељански и навео да је у истрагама могуће прислушкивање разговора, тајно праћење и снимање осумњичених, пружање симулованих услуга, контролисане испоруке и рад прикривеног иследника.

"Упркос тим могућностима, међутим, не можемо бити задовољни борбом против корупције, која стагнира или назадује. Узроци нису на нормативној него на практичној страни јер се прописи не примењују или се примењују лоше", рекао је Бељански.

Он је навео да је потребно поправити и Закон о Агенцији за борбу против корупције, јер она нема довољна и довољно јасна овлашћења, као и Закон о финансирању политичких активности, јер "носи коруптивни потенцијал", рекао је Бељански.

Заменик тужиоца за организовани криминал Велимир Голубовић навео је да у Србији нису проблем кривични закони, и истакао да су кривична дела корупције најтежа за доказивање.

Голубовић је навео да се увођењем тужилачке истраге догодио велики помак, јер је тужиоцима у руке дато тако јако средство као истрага, јер је искуство показало да је један човек персонализован у лику тужиоца највише заинтересован за решавање неког случаја, јер учествује од почетка до правоснажне пресуде.

Начелник Сектора за оперативне послове Агенције Драгомир Трнинић подсетио је да је Агенција задужена за 23.000 функционера, од председника Србије до члана школског одбора, које је немогуће проверити са неколико службеника Агенције.

"Затрпани смо са 25.000 извештаја о имовини функционера, од којих је обрађено 13.000, а 12.000 би тек требало да се обради", рекао је Трнинић.

Он се заузео за проширивање овлашћења Агенције како би она могла да се директно обраћа банкама, и навео да 27 банака у Србији уредно доставља тражене податке Агенцији, док шест банака то одбија да чини.

Истакао је да је за кривично дело непријављивања имовине или давања лажних података запрећена казна од шест месеци до пет година затвора.

"До данас, међутим, нико није осуђен за то дело, а у току је само једна истрага против окривљених за то кривично дело", рекао је Трнинић и прецизирао да је реч о истрази о везама са фармацеутским фирмама.

Полицајац Дејан Милетић рекао је да је полиција у контроли Института за онкологију сазнала да неки руководиоци те установе нису пријавили сву имовину и да је од Агенција добила имовинску карту, па је упоређивањем података непобитно доказано да су они прикрили имовину и против њих су поднете кривичне пријаве и покренут је поступак.

Уредник сајта "Пиштаљка" Владимир Радомировић истакао је значај могућности да грађани анонимно и безбедно пријављују корупцију, и навео да је тај портал за последње две године добио 2.000 пријава и објавио више од 200 текстова о корупцији.

Поводом најављеног доношења низа подзаконских аката којима ће се ближе уредити поступање Пореске управе у спровођењу унакрсне процене пореске основице, Агенција за борбу против корупције обратила се министру финансија и привреде Млађану Динкићу и вршиоцу дужности директора Пореске управе Ивану Симићу.

Агенција сматра да је приликом израде тих подзаконских аката потребно имати у виду и чињеницу да постоји могућност да је неко од будућих пореских обвезника имовину стекао извршењем неког кривичног дела.

У Агенцији сматрају да је, с тим у вези, потребно предвидети заштитне механизме који би онемогућили да извршилац кривичног дела избегне да одговара за извршено кривично дело, уколико би претходно платио порез на имовину за коју не би могао да докаже законитост стицања, наводи се у дописима Агенције за борбу против корупције.