Обележен Дан несталих

Само на територији бивше Југославије, не зна се судбина више од 13.000 људи. Међу њима - 4.000 Срба. Поводом Међуродног дана несталих, испред Споменика жртвама рата и браниоцима од '91. до '99. године у Београду, Координација породица несталих на простору бивше СФРЈ позвала је надлежне да максимално помогну да се тај проблем реши.

И Коалиција за РЕКОМ позива владе земаља бивше Југославије на прекид ћутања о тајним гробницама и несталима.

Више од две деценије, Ирина Јанка Олејар трага за сином. Економиста из Руског Крстура мобилисан је као војни резервиста почетком деведесетих, убрзо је заробљен и, како је сазнала, стрељан у Осијеку. Тражи једино да јој се каже где је покопан.

"Знала бих да те кости које сам допремила поред његовог оца могу отићи и упалити свецу и ставити цвеце, само ту жељу имам", прича Ирина.

Истину траже и породице 1.700 погинулих и несталих из Републике Српске. Незадовољни радом Института за нестале и Тужилаштва БиХ, организовали су протестну шетњу код раскршћа на магистралном путу Добој-Тузла.

Драган Пјевач из Координације српских удружења породица несталих каже да Европска унија и међународни Црвени крст не би имали ништа против да то питање Србија заоштри, да ископају се та позната гробна места и да се са ресурсима који постоје то питање стави ван дневног реда.

Иако је са Хрватском потписан међудржавни споразум, још се не зна судбина више од 1.900 држављана Србије.

Из Владине Комисије за нестале упозоравају да се, само у Загребу, чека идентификација 350 тела и да више од 300 гробница није истражено.

"Ми истичемо захтев и понављамо, чак и договарамо динамику, али да би се ексхумација урадила тужилаштво треба да донесе одговарајуће решење, а онда имамо нову муку, а то је процес идентификације и дужина трајаља процеса", каже председник Владине Комисије за нестале Вељко Одаловић.

Расветљавање судбине несталих тражи и Удружење са Косова и Метохије. С протестног скупа у Грачаници, од косовских институција и међународне заједнице траже помоћ у проналажењу 532-оје несталих Срба и других неалбанаца, као и да се настави истрага у месту Жиливоде.

"Зашто је шеф, који је радио на ексхумацији из Еулекса један дан пре него што је саопштено да ту нема остатака побегао са Косова, зашто он није остао који нас је четири године лагао", рекао је Милорад Трифуновић из Удружења породица киднапованих и несталих на Косову и Метохији.

На Дан несталих, новинарска удружења, у знак сећања на колеге убијене и нестале 98. и 99. године, поставила су спомен-плочу у Покрајини - на путу између Велике Хоче и манастира Зочишта, где су последњи пут виђени Ђуро Славуј и Ранко Перенић.