Омеровић: Зукорлићево незнање

Председник скупштинског Одбора за људска права Мехо Омеровић оценио је да да најновија изјава муфтије Муамера Зукорлића да је Аћиф ефендија херој, није ништа друго него "ужасан покушај изједначавања осведоченог сарадника окупатора и злочинца са сопственим народом".

"Навикао нас је Зукорлић на разне запаљиве изјаве и небулозне идеје током кампања за председника и реиса. После пораза на тим пољима кренуо је у прекрајање историје и то на начин који највише штете наноси управо Бошњацима", навео је Омеровић у изјави достављеној медијима.

Муфтија Муамер Зукорлић је на Тргу Гази Иса-бега Исаковића рекао да су Бошњаци једини народ у Европи који никад није имао фашистичку, нити било коју сродну идеологију и да је сваки покушај да се то Бошњацима спочитава измишљотина и да није основана.

"Желим да истакнем да је Аћиф ефендија наш херој. Он је организовао одбрану Новог Пазара од четника и да није било те одбране, Бошњака би данас било као у Прибоју, Новој Вароши и Пљевљима", рекао је Зукорлић на манифестацији "Фестивал ислама 2012." одржаном поводом месеца поста Рамазана.

Мехо Омеровић, иначе функционер Социјалдемократске партије Србије Расима Љајића, да је недопустиво на овакав начин показивати незнање о основним историјским чињеницама.

"Управо је служећи Хитлеру, оснивајући албанску фашистичку организацију, борећи се за Велику Албанију, тај 'муфтијин херој' показао колико му је стало до Бошњака", закључио је Омеровић.

Влада Србије је прошле седмице расправљала о присуству министра Сулејмана Угљанина постављању спомен плоче Аћиф-ефендији, у пешачкој зони, на месту на којем је некада била његова кућа.

Аћиф Хаџиахметовић, у народу познат као Аћиф-ефендија, био је иницијатор формирања муслиманске странке "Џемијет", забрањене 1924. године. У време немачке окупације, у априлу 1941. године, немачка Крајс команда поставља га на челну функцију у Новом Пазару.

Када су Нови Пазар ослободили партизани, Аћиф Хаџиахметовић, је заједно са неколико стотина својих истомишњеника и сарадника, због сарадње са окупаторима, стрељан 21. јануара 1945. године на Хаџету, месту где је касније изграђено истоимено насеље.