Шта доноси стратегија образовања

Стратегија образовања Србије до 2020. године треба да подигне квалитет образовања и учини га ефикаснијим, да образује кадрове за она занимања која су потребна земљи и да обухвати што већи број популације.

И сами аутори текста стратегије образовања, који би 20. марта требало да буде дат на увид јавности, признају да за сада све највише инетресује нови систем финансирања, пре свега студија.

Предложено је да буџетско финансирање и суфинансирање судената не буде само на основу успеха, већ да се води рачуна и о социјалном статусу. Стопостотно буџетско школовање остаје на државним факултетима. Држава ће суфинансирати студије и на приватним универзитетима давањем субвенционисаних кредита академцима, који ће моћи да конкуришу за студентске домове, мензе и друге повластице.

"Приватни универзитети који су издржали и који издрже, а исто важи и за државне универзитете - акредитацију и реакредитацију, значи ако они имају лиценцу да образују децу, та деца која тамо студирају не смеју бити превише дискриминисани у односу на децу која студирају и на младе људе који студирају на државнијм универзитетима", каже координатор тима за израду Стратегије проф. Властимир Матејић.

Студенти државних факултета нису сагласни са предлогом да све бенефиције које су до сада важиле само за њих, деле са академцима приватних факултета.

Потпредседник Студентског парламента Универзитета у Београду Милош Зељковић каже да се када се дозволи свим студентима да конкуришу за мензу, за дом, поставља питање оправданости постојања државних факултета.

"То би даље могло да води ка приватизацији нашег најстаријег Универзитета у Београду, на пример, што је недопустиво. Никакво давање олакшица студентима приватних факултета и приватним факулктетима као што сам рекао као профитабилним установама нама не може да буде прихватљиво", каже Зељковић.

Иначе, у Србији има осам студентских центара у којима је смештено 18.500 студената. Кроз студентске мензе дневно прође троструко више корисника. Смештај и храну месечно плаћају око 5.300 динара, што покрива студентска стипендија или кредит.

Већ две године, уколико има места, каже помоћник министар просвете Зоран Трнинић, право на дом и исхрану имају и самофинансирајући и студенти приватних факултета.

Они плаћају нешто вишу, економску цену. Зато је дата могућност да се граде и приватни студентски домови.