Трибунал неомиљен

Више од 70 одсто грађана Србије има негативан став према Хашком трибуналу и сматра да процеси пред тим судом не доприносе помирењу, резултати су истраживања јавног мњења према Суду у Хагу и недавној прошлости. Истраживање Београдског центра за људска права и Мисије ОЕБС-а спровео је "Ипсос Стратеџик маркетинг".

У Србији се у последњој деценији променило много, али је једна ствар константна – већина грађана сматра да је рад Трибунала штетан, да са њим никада није требало сарађивати, да га није било ни потребно оснивати, и да је неправедан према Србима.

Око 15 одсто грађана годинама сматра да је сарадња са Трибуналом неопходна – због правде.

"Ко је поднео највише жртава и које почионио највише злочина? То питамо годинама. Највећи део земље, одноно око 40 одсто грађана сматра да су Срби поднели највише жртава, а да су Хрвати починили највише злочина", каже Светлана Логар из "Стратеџик маркетинга".

Неинформисаност и отпор су толики да испитани чак кажу да се у Хагу суди за дела која нису предвиђена међународним правом и да у Србији за таква дела не би ни било суђења. Смањује се и информисаност грађана о злочинима и починиоцима.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић каже да политичари ретко дају изјаве о овим темама, јер те изјаве не дижу рејтинге, и да се удварају јавном мњењу уместо да кажу истину о злочинима.

"Истраживање показује да наши грађани мало прате шта се ради у Трибуналу, а да заправо сви имају изграђене ставове о Трибуналу", каже Душан Игњатовић из Националног савета за сарадњу са Трибуналом.

И када Трибунал заврши рад, он ће, сматрају учесници Конференције, остати део историје бивше Југославије, у којој је у ратовима деведесетих страдало 140.000 људи, на стотине хиљада их је избегло, а неколико хиљада се и даље сматра несталим.