Двадесет година од егзодуса Срба са Космета: Они памте

Сећање Јефимије Ђиновић на пролеће 1999. године не приличи успоменама тада четворогодишње девојчице.

"Пада још једна бомба испред моје зграде, од силине детонације моја мајка пада и једва остаје жива са бебом у стомаку. Ђаковицу сам напустила 13. јуна 1999. у току ноћи. Била сам мала али памтим ту ноћ, једини аутомобил на путу Ђаковица–Рожаје. Мукла тишина, чују се само плач за најлепшим домом и обртаји точкова", прича Јефимија.

Син Драгане Мајсторовић никада није завршио путовање од родне Приштине до Лесковца где га је мајка, пре 20 година, уписала у четврти разред гимназије. Поред његовог и имена његовог комшије, са којим је кренуо на пут, стоји злокобна реч – нестали.

"Нема довољно сведока, не зна се ништа о њима, случај је затворен. До данашњег дана мало нас је пронашло земне остатке својих најмилијих, ја још нисам нашла ни трага о мом детету", каже Драгана.

За својим дететом и мужем 21 годину трага Драгица Божанић. Припадници тзв. ОВК под оружјем су их отели из родне куће у селу Оптеруша, надомак Ораховца. Држали су их заточене у суседном селу, одакле им се губи траг.

"Нећу да будем мирна док не сазнам за свог супруга и сина како су убијени, где су одведени, пошто сам и лични сведок, ишла сам и на суђење у Призрен и Приштину са Еулексом. Сад ме више нико не зове, али не одустајем и даље", поручује Драгица.

Новинари делили судбину свог народа 

Од извештавања нису одустајали српски новинари са КиМ. Двадесет година касније подсећају на киднаповане колеге Ђуру Славуја, Ранка Перинића и Љубомира Кнежевића. Репортери су, кажу, делили судбину свог народа.

"Највећи број је протеран, а они који су остали радили су у немогућим условима", каже Стојан Јовановић.

Новинар листа "Јединство" Светозар Влаховић сећа се Видовдана 1999. године.

"Током Видовдана 1999. затекли смо ужас у Дому штампе, фото-документација Јединства, досијеи радника, све је било разбацано по ходницима и тоалетима, упркос томе што је зграду званично обезбеђивао Кфор. Жалили смо се Кфору, али они су нам рекли: 'Ваш народ је отишао, идите и ви док је још време'", испричао је Влаховић.

Двадесет година касније, Приштина слави.

"Ваљда то што су протерали 56 одсто неалбанаца са КиМ и етнички очистили преко 300 српских насеља на њихову срамоту, у присуству неких од највиших званичника појединих западних држава које су нас бомбардовале", каже Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију.

Срби су, поручује, страдалници, Србија је жртва агресије, држава којој се узима део територије противно међународном праву.