Како је изгледало извештавање о НАТО бомбардовању

Напад на РТС пре тачно две деценије променио је наш поглед на свет, оцењују учесници конференције. Од неких смо чули и извињење за бомбардовање, иако, као новинари, нису у томе учествовали.

"Верујем да породице тих 16 цивила, медијских радника који су убијени, већ дуже време заслужују извињење од Сједињених Држава. Иако нисам члан владе, ја сам грађанин Америке који плаћа порез, а већина тог новца иде за финансирање војске, зато сам се на неки начин осетио одговорним и мислим да је непризнавање тог злочина – додатно повређивање", наводи Џереми Скејхил, уредник портала The Intercept, у Њујорку.

Метју Д. Роуз, уредник портала Brave New Europe, у Берлину наводи да осећа љутњу, патњу, тугу.

"Једноставно – нема оправдања за убиство цивила, били они новинари или не", истиче Роуз.

Алексеј Николов, главни уредник Russia Today у Москви наводи да је за њега бомбардовање Југославије било шок.

"Све је то за мене био велики шок. Чињеница да усред Европе пошаљете авионе са бомбама да гађају телевизијски центар, за мене је била надреална. Тада сам другачије почео да гледам и на неке људе из нашег посла", истиче Николов.

Срби представљени као злочинци 

Током НАТО бомбардовања у свет је одлазила једнострана слика, а дописници страних медија који су извештавали другачије од увреженог мишљења често били етикетирани.

"Оно што је давало мени и мојим информацијама посебан значај јесте оно што су оне пласиране преко агенције Франс прес, што је посебно иритирало оне у Бриселу и Вашингтону који су желели да представе једну слику, један наратив, који је био прилично једноличан и представљао је Србе као злочинце, а покушавао да практично оправда бомбардовање", објашњава Александар Митић, дописник агенције Франс прес са КиМ током НАТО бомбардовања.

Две деценије касније, и друштвене мреже су начин информисања. Могу да допринесу укидању једностране слике, али ту је и питање њихове веродостојности. Зато и данас, као и пре 20 година, савет за младе новинаре: најважнији је професионализам.

"Ако заиста желите да будете новинар, морате пронаћи свој начин. Ако желите да будете морални и искрени и да се сусптоставите моћницима, онда уме да буде врсло тешко, али и даље је могуће и треба се за то борити", наводи Метју Д. Роуз, уредник портала Brave New Europe у Берлину.

Скејхил наводи да је ово најопасније време у историји за новинаре.

"Не само јер постоје претње да буду убијени, разни притисци, власти које прате новинаре, шпијунирају... ратно новинарство у свету појављује се у различитим формама, није то само претња губитка живота", оцењује Скејхил.

И коначно питање, када ће се остварити наслов конференције "Крај некажњивости за злочине над новинарима", добија не баш охрабрујући одговор - не скоро, све док постоје поделе у свету и они који желе да зауставе истину и проток информација.

Бомбардовање 1999. злочин и велика грешка

На данашњој првој дебати било је речи о томе како је изгледало извештавање о бомбардовању 1999. године. Оцењено је да је сам тај чин злочин и велика грешка.

На панелу "Рат уживо: Извештавање за време НАТО бомбардовања" помоћник директора РТС-а Миливоје Михајловић рекао је да су лажне вести биле окидач за бомбардовање СРЈ. Додао је да су светски медији причали о томе да се "ОВК бори против војске, полиције и за слободу Албанаца, а никада да су убијали Албанце политичке противнике, да су киднаповали новинаре..."

"У косовском рату започео је период светске обмане и велики проблем је тада био око демантовања вести" , рекао је он, наводећи неке од ситуација које су страни новинари представљали углавном у другачијем светлу.

Према речима Александра Митића, дописника АФП-а са Косова и Метохије током НАТО бомбардовања на Косову, појам медијског рата добио је трагичну димензију. То је, како је рекао, био и први интернет рат у историји.

Он је навео кључне карактеристике тог медијског рата, међу којима су почетак модерног концепта стратешке комуникације, као и зачетак онога што данас зовемо "лажне вести".

Владимир Соловјов, репортер руских медија с Балкана деведесетих, данас председник Савеза новинара Русије рекао је да на овом простору постоје већ два примера лажних вести –сарајевске Маркале, када је почело НАТО бомбардовање положаја босанских Срба, а касније се то показало као супротно. Други случај је, како је навео, сучај Рачак, где су најпре страни новинари јавили о лешевима убијених цивила, а касније је фински форезничар открио да су то у ствари припадници ОВК који су ратовали против војске. 

Истина рата – трагедија за народе

Елизабет Леви, репортерка магазина Маријан '90-их, главна и одговорна уредница Козера из Париза, указала је да се данас вести шире преко Твитера и да се јавност обавештава на другачији начин.

Она се подсетила тренутака који су се догодили након рата на Косову када је својим очима видела како је направљен један лажни наратив.

"Требали смо да пронађемо доказе за измишљену бајку, за реторику о масовним гробницама на Косову, концентрационим логорима и камповима и да су због тога Срби заслужили протеривање", рекла је она.

Према мишљењу Олега Дмитријева, новинара Си-ен-ена деведесетих, данас саветника руских медија, рат на Косову први је случај лажних вести.

Виктор Лупан, репортер Фигаро магазина деведесетих, историчар и публициста, указао је да је истина тог рата трагедија за све народе бивше Југославије који и даље плаћају последице.

Митић за РТС: Желели су једноличан анратив

Александар Митић, учесник панела који је у то време био дописник Франс преса са Космета за РТС каже да је он био једини извештач страних медија који је свих 78 дана био на КиМ.

Наводи да су његове информације имале посебан значај јер су се пласирале преко Франс преса што је иритирало Брисел.

"Желели су слику и наратив који је био једноличан и да представе Србе као злочинце и оправдају бомбардовање укључујући и бомбардовање РТС-а", каже Митић.

Додаје да је он својим извештавањем угрожавао тај наратив и да је успео да демантује многе лажне вести.

Каже да би ситуаицја данас била другачија због развијеног интернета и друштвеним мрежа.

Ипак, Митић истиче да је бомбардовање СРЈ променило информационо-комуникациони систем у свету јер су креирани алтернативни медији.

Промене које су донеле друштвене мреже 

У наставку дебате у панелу "Пропаганда 1999-2019, шта смо научили", истакнуто је да се никада неће одговарати за последице ратне пропаганде.

Учесници су истакли да се ни у ком случају не може оправдати насиље над новинарима, па ни у ратним приликама.

Љиљана Смајловић, председница Суда части УНС-а и уредница листа "Европљанин" 1999. изјавила је да је и у време НАТО бомбардовања, РТС "мање лагао него НАТО или други медији у свету".

Новинари су, како је речено, најчешће убијани због извештаја са ратишта, или и због извештавања о политици и политичком естаблишменту.

Прислушкивање и праћење новинара такође је велики проблем. Када их држава прислушкује онда и извори долазе у опасност, а новинари треба да их заштите, речено је у дебати.

Метју Роуз, истраживачки новинар из Берлина, рекао је да су новинари често изложени притисцима и да постоји опасност да су намерно циљане мете.

"Принуђени су да раде у оскудици, да буду фриленсери, али треба да се супротставе онима који имају моћ, било да су у Србији или у Америци", додао је Роуз.

Новинарство – једно од најопаснијих занимања 

Димитриј Шелухин из Москве указао је да новинарство у последњој деценији  постаје једно од најопаснијих занимања, а степен опасности се не одређује етиком новинара.

На питање каква је улога социјалних медија, односно да ли они стварају опасну атмоферу за новинаре, Шелухин је истакао да се Фејсбуком и другим друштвеним мрежама "обим јединственог садржаја шири".

Према његовим речима, убудуће неће новинар одређивати садржај, већ гиганти у оквиру социјалних мрежа.

Слободан Деспот из Лозане рекао је да њега друштвени медији подсећају на оно што се десило у Русији током Перестојке, јер се прешло на став - пишите шта год хоћете, баш нас брига.

"За мене је врло чудна ситуација у којој имате све те изворе, коментаре, блогове који се изједначавају с озбиљним новинарским текстовима. Све више и новинари почињу да пишу као неписмени блогери. Све је кренуло низбрдо - опуштени језик, троловање, емоцијални приступ свему. Ми требамо да будемо поуздени", указо је Деспот.

Џереми Скејхил, истраживачки новинар из Њујорка, рекао је да је добро да постоје назависне информације, посебно када је реч о најновијим догађајима. Навео је властити пример - има 350.000 пратилаца на Твитеру, објавио је слику о синоћњим догађајима у Београду, а многи људи ништа о свему томе нису знали.

Конференцију организују РТС и УНС а одржава се у Дечјем културном центру.

Јуче су на отварању конференције говорници оценили да бомбардовање РТС-а, у којем је страдало 16 радника, представља злочин без преседана.