Ватерполо класик у Сингапуру - Србија и Мађарска у борби за финале Светског првенства (15.35 РТС 1)

Светско првенство у Сингапуру улази у завршницу, а ватерполо репрезентација Србије наставља свој поход ка првој медаљи на шампионатима света још од 2017. године.

"Делфини" су се сјајном игром у четвртфиналу пласирали међу четири најбоље селекције света, убедљивом победом над Сједињеним Америчким Државама резултатом 14:9.

Репрезентација Мађарске је у претходној рунди савладала Хрватску резултатом 18:12 и заказала дуел са Србијом.

Две најтрофејније репрезентације - Србија и Мађарска

Србија и Мађарска имају једно од највећих и најдужих ривалстава у светском ватерполу, а последњи сусрет одиграли су на Олимпијским играма у Паризу прошле године, када су наше северне комшије славиле у групној фази 17:13.

Ипак, крај турнира припао је "делфинима", који су освојили треће узастопно олимпијско злато. Тако су на најбољи начин показали да је транзициони период праћен нешто слабијим резултатима због смене генерација прошлост.

Осим тог пораза, много више је болео онај на Европском првенству 2024. у Хрватској, када су Мађари након драме победили после пенала 15:14.

Ове две селекције су одиграле и меч за пласман од петог до осмог места на последњем светском шампионату у којем је Србија славила 11:10.

Мађари - четири пута светски прваци

Прво злато Мађари су освојили 1973. године на Светском првенству у Београду, а након тога на кров света попели су се 30 година касније - 2003.

Спадају у једну од три најтрофејније репрезентације, јер су се поред светског, окитили и европским златом чак 14 пута, а олимпијским девет.

Иако имају прегршт квалитетних играча, треба издвојити Кристијана Манхерца, Мартона Вамоша и Адама Нађија.

Жолт Варга - селектор и легенда мађарског ватерпола

Жолт Варга је током играчке каријере оставио дубок траг како у националном тиму, тако и у бројним европским клубовима.

Садашњи селектор Мађарске био је синоним за чврстину, технику и голгетерски инстинкт. Дебитовао је за мађарску репрезентацију још 1990. године на Купу нација у Риму, а врхунац каријере остварио је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000, када је освојио златну медаљу са репрезентацијом.

У својој репрезентативној каријери, која је трајала до 2002. године, одиграо је чак 295 утакмица и освојио бројна одличја: злато на Европским првенствима 1997. и 1999, сребро на Светском првенству 1998, као и више медаља на европским шампионатима током деведесетих.

Клупску каријеру градио је у Мађарској, Хрватској и Италији где је освајао бројне трофеје.

Од 2012. водио је млађе категорије у Ференцварошу, а потом и први тим са којим је остварио бројне успехе у десет година колико их је водио (2012-2022).

Од 2022. године, налази се на клупи Мађарске, коју је преузео у периоду транзиције.

Жолт Варга је и даље изузетно поштована фигура у ватерполо свету и спада у легенде овог спорта у Мађарској.

Скоро деценија без медаље за Србију, на крову света први пут у Мадриду

Изабраници Уроша Стевановића имају јасан циљ, а то је да прекину низ од четири Светска шампионата без медаље и врате се на победничко постоље.

Последње одличје на светској смотри "делфини" су освојили 2017. године после победе над Грчком (бронза), а сада јуре своју трећу титулу светских шампиона као самостална држава, након злата у Риму 2009. и Казању 2015.

Србија је у претходних осам година само у Фукуоки у Јапану успела да стигне до утакмице у којој се бори за медаљу.

Ако рачунамо медаље и пре осамостаљења, Србија је пет пута била првак света, а низ је започет у Мадриду 1986. године. 

Прву медаљу освојили смо управо у Београду 1973. и то је било бронзано одличје.

Занимљиво, 1994. године због санкција Уједињених нација, нисмо учествовали на шампионату света.

Састав Србије на првенству света:

Голмани:
Радослав Филиповић (Раднички)
Лазар Добожанов (Орадеа)

Играчки састав:
Душан Мандић (Ференцварош)
Страхиња Рашовић (Раднички)
Сава Ранђеловић (Раднички)
Милош Ћук (Нови Београд)
Вук Милојевић (Црвена звезда)
Ђорђе Лазић (Јадран)
Никола Јакшић (Раднички)
Немања Вицо (Приморац)
Борис Вапенски (Раднички)
Петар Јакшић (Раднички)
Виктор Рашовић (Раднички)
Никола Муришић (Раднички)
Василије Мартиновић (Нови Београд)
Резерва: Лука Пљеванчић (Нови Београд)