Јелена Јанковић за РТС: Експо је прилика да свету покажемо Србију какву ми познајемо

За Јелену Јанковић улога амбасадорке Експа није само нова јавна функција већ прилика да Србију представи на начин који јој је, како каже, одувек био важан — са поносом, љубављу и осмехом.

"Сјајан је осећај и велика привилегија наћи се у таквом друштву светских имена који су постигли врхунац у својим професијама. Мени је изузетна част што сам изабрана, као велики патриота и Српкиња, да покажем онај аутентичан дух Србије, нашу снажну културу, снажан карактер и јединствену енергију", рекла је Јанковићева.

Посебно је радује што овога пута неће она путовати светом да представља своју земљу, већ ће свет доћи у Србију.

"Оно што ме посебно радује јесте што овога пута нећу путовати ја у свет, већ ће свет доћи код нас у Србију", додала је некадашња прва тенисерка света.

За Јанковићеву је то и прилика да се говори о Србији шире од спорта — о туризму, култури, инвестицијама и људима који ову земљу чине препознатљивом.

"Кроз Експо имамо прилику да позовемо и угостимо свет и покажемо оно најлепше што имамо, да помогнемо што се тиче међународне видљивости, развоја туризма, склапања пријатељстава и будућих инвестиција", навела је Јанковићева.

Од девојчице са сновима до светског броја један

Пут до врха почео је на теренима Црвене звезде, у време када је мало ко могао да замисли да ће девојчица из Србије једног дана постати најбоља тенисерка света.

Данас би тој девојчици, каже Јанковићева, поручила оно што је и сама морала да научи — да не одустаје ни онда када други сумњају.

"Рекла бих јој да верује у себе, чак и када многи не верују. И рекла бих јој: ‘Сањај велико, иди за својим сновима и једнога дана ће ти снови постати јава.’ А онда бих јој рекла: ‘Видиш, јесам ти рекла да ћеш бити првак света’, када су многи рекли: ‘Шта ова мала прича", истакла је Јанковићева.

Подршку је, наравно, имала од родитеља и најближег окружења, али је било и оних који су њен сан сматрали готово немогућим.

"Долазимо из мале земље која није имала баш велику традицију и немамо најбоље услове када се упоредимо са светским силама. Али смо показали да кроз рад, веру, труд, упорност и тај инат можемо да постигнемо невероватне ствари на које можемо да будемо поносни", објаснила је Јанковићева.

Пораз није крај — важно је устати

Спорт ју је, каже, од малих ногу научио да су и победе и порази саставни део живота.

"Имамо успоне и падове. Јако је важно устати, изанализирати оно што се дешава, на чему грешите, устати и наставити даље. Веровати у себе, не поклекнути у најтежим тренуцима, ставити осмех на лице и рећи себи: ‘Ја то могу, ја то желим’", рекла је Јанковићева.

Та лекција била је посебно важна у тренуцима када су се одлучивали највећи мечеви њене каријере.

Јанковићева се и данас радо сећа финала УС опена против Серене Вилијамс, једног од најзначајнијих мечева у њеној каријери. Када би могла нешто да промени, каже да би то била њена реакција у кључним тренуцима.

"Можда бих била мало смиренија у тим битним тренуцима, јер мислим да сам превише вршила притисак на себе од те жеље да победим", навела је Јанковићева.

За њу је управо у таквим мечевима најважнија лекција да ситнице праве разлику.

"Детаљи су веома важни. Против једног од највећих првака они чине разлику", образложила је Јанковићева.

Ипак, из ривалства је, каже, увек произлазило и поштовање.

"Серена је велика шампионка и веома је поштујем као противницу. Оно што је најлепше у нашем спорту јесте што можемо да имамо ривалство и противнике, а да на крају меча пружимо руку и поштујемо једни друге", изјавила је Јанковићева.

Тенис је део идентитета, али живот је данас другачији

Од професионалног спорта прошло је време, а са њим су се променили и приоритети. Данас је, пре свега, мајка.

"Мој живот се много променио откад сам постала мајка. Приоритети су се природно променили — породични живот, мајчинство. Али ја заправо уживам у тим стварима, уживам у свакодневици, у малим ситницама", објаснила је Јанковићева.

Тенис, ипак, није нестao из њеног живота.

"Тенис ће увек остати део мене, део мог идентитета. Кроз цео живот ћу носити те вредности са поносом, јер без тог спорта не бих била данас оно што јесам", додала је Јанковићева.

За сада не размишља о повратку у професионални тенис у улози тренера, селектора или функционера. Више је привлачи рад са младима и преношење искуства које је стекла током каријере.

"Волела бих у будућности да охрабрујем младе и покушам да пренесем то своје искуство на један искрен начин, из душе", истакла је Јанковићева.

Порука младим спортистима: "Верујте у себе"

Јанковићева посебно жели да своје искуство пренесе младима који тек улазе у професионални спорт.

"Рекла бих им да верују у себе, јер је то најбитније. Ако ви не верујете у себе, није битно ко други верује. То мора да долази од вас, из душе", навела је Јанковићева.

Важним сматра и љубав према ономе што човек ради.

"Најважније је да воле оно што раде, да уживају на тениском терену или у било којој другој професији. Најлепше је када радите нешто што волите, када сте испуњени, када устајете ујутру и када вам је тешко, јер то волите и желите да се усавршавате", изјавила је Јанковићева.

Професионални спорт је тежак, али управо због тога, сматра, гради човека.

"Морате да будете јаки, да издржите све то, јер је професионални спорт јако тежак, али доноси велике бенефиције. Учи вас да можете, када можда чак и сумњате у себе, да задњим атомима снаге устанете и одрадите посао на који после будете веома поносни", додала је Јанковићева.

"Тај наш ДНК је спој карактера, упорности, вере и ината"

Једно од питања које су јој често постављали током каријере било је шта то српске спортисте чини тако успешним. Прецизан научни одговор, каже, нема, али препознаје нешто што би се могло назвати националним карактером.

"Мислим да је то склоп, један спој карактера, упорности, вере, тог неког нашег ината у позитивном смислу. Кад нам кажу да не можемо, да смо можда мали као земља, да постоје неке предрасуде, ми баш тада можемо још више", рекла је Јанковићева.

Тај дух жели да представи и кроз Експо.

"Волела бих да кроз Експо Србија покаже свој потенцијал много шире од спорта", истакла је Јанковићева.

Србија коју треба упознати "отвореног срца"

Током каријере играла је у бројним земљама и упознала различите културе. Ипак, када говори о гостопримству, за њу је Србија посебна.

"Србија има посебно место у мом срцу и мислим да ниједна земља нема тако чувено гостопримство где се гост, после одређеног времена, више и не осећа као гост, већ као код куће", навела је Јанковићева.

Зато ће страним гостима који дођу у Србију поручити да не журе.

"Рекла бих им да дођу у нашу земљу отвореног срца и оставе довољно времена да је упознају. Показала бих им наш Београд, нашу енергију, нашу храну, музику, а најпре наше људе", поручила је Јанковићева.

Циљ јој је да гости не оду само са утисцима са изложбе, већ са жељом да се Србији поново врате.

"Волела бих да људи који посете Експо, посете нашу земљу, оду са лепим успоменама и да пожеле да нам се поново врате", истакла је Јанковићева.

Добродошли у Србију

А ако би странце требало да научи само неколико речи на српском, избор је једноставан.

"Добродошли у Србију. Уживајте овде и осетите ту топлину нашег народа и непосредност. И волимо вас", рекла је Јанковићева.

Уз гостопримство, неизбежна је и музика. Јанковићева каже да слуша различите жанрове, у зависности од расположења, али да за прославе ипак постоји јасан избор.

"Ако је неко весеље у питању, неко славље, нека прослава, најлепше се проводимо, наравно, уз народњаке. Ту нема премца. Волим нашу музику, наше уметнике, наше музичаре. Спорт и музика су језици које сви разумемо и језици који нас спајају", надовезала се Јанковићева.

А кад дође време за коло — ту је, каже, спремна.

"Коло умем да играм. Не умем баш као професионалац, али довољно добро да умем да се уживим и да уживам у тим корацима и да осетим ту енергију", истакла је Јанковићева.

Најважнија лекција преноси се код куће

Део вредности које је научила кроз спорт данас преноси и својој ћерки. Присетила се како је малу Уну охрабривала да седне на бицикл, иако се девојчица плашила да ће пасти.

"Рекла сам јој: ‘Уна, веруј у себе. Мама верује у тебе и ти то можеш.’ Она ме је гледала, препустила се, јер је веровала да може и имала је моју подршку", изјавила је Јанковићева.

Када је коначно кренула, уследио је и осмех препознавања сопствене снаге.

"Када је осетила тај осећај, погледала ме је и рекла: ‘Мама, била си у праву’", додала је Јанковићева.

Управо у таквим малим ситуацијама Јанковићева види најважније животне лекције.

"Желим да јој пренесем те вредности које је мене спорт научио — да покуша да никада, ако падне, не помисли да је крај. Грешке су саставни део учења. Заправо, највише учимо из тих грешака", поручила је Јанковићева.

За њу су подршка, поштовање и фер-плеј једнако важни као и победа.

"Сви смо ми људи и учимо док смо живи. Битно је поштовање, тај неки фер-плеј однос и да радимо искрено, из душе, и да будемо људи", рекла је Јанковићева.

"Само губитници одустану"

Када говори о томе од кога је наследила снагу да истраје у најтежим тренуцима, Јанковићева посебно истиче мајку Снежану.

"Моја мајка је била велики ослонац. Било је момената када сам мислила да нема излаза и да не могу више. Она је била та која је рекла: ‘Само губитници одустану. Победници траже начин да изађу из тога и да наставе даље, да корачају напред, снажно и јако, и допусте себи нову шансу да се докажу’", истакла је Јанковићева.

Јанковићева је послушала. И данас, са новом улогом и новим животним приоритетима, наставља да корача напред — овога пута као амбасадорка Експа у Београду.

Њена порука, ипак, остаје иста као онда када је била девојчица са великим сном:

"Верујте у себе, радите на себи, волите оно што радите и уживајте у том процесу. И будите поносни на оно што јесте и из које земље долазите", порука је Јелене Јанковић.