Меч најбољих за крај сезоне – Алкараз и Синер за титулу у Торину

Нови класик савременог тениса добија шести чин ове сезоне и укупно 16. у великом ривалству Карлоса Алкараза и Јаника Синера.

Двојица најбољих тенисера данашњице затвориће годину у финалу Завршног мастерса у Торину. Без обзира на исход меча, Алкараз ће сезону окончати као први, а Синер као други тенисер света.

Шпанац је у Торину већ примио трофеј намењен играчу који годину завршава на првом месту АТП листе, а победом против Феликса Оже-Алијасима изборио је своје прво финале Завршног турнира.

Двадесетдвогодишњи Алкараз блистао је током досадашњег дела турнира, изгубио је само један сет, и биће први Шпанац у финалу овог такмичења после Рафаела Надала 2013. године. Ове сезоне освојио је укупно осам титула укључујући и два гренд слема, а против Синера има скор 4:1 у 2025. години и 10:5 укупно.

С друге стране, Италија с нестрпљењем чека нови наступ свог хероја. Јаник Синер је, уз громогласну подршку пуне "Иналпи арене", изборио треће узастопно финале Завршног мастерса. У полуфиналу је савладао Алекса де Минора у два сета и наставио невероватну серију која је стигла до чак 30 узастопних победа у дворани. Ове сезоне освојио је пет титула, укључујући и два гренд слема.

Синер је у Торину на импресиван начин стигао до финала, будући да није изгубио ниједан сет, нити један сервис-гем током читаве недеље. Последњи пораз у дворанским условима доживео је у финалу Торина пре две године од Новака Ђоковића. Од тада је у дворани подизао трофеје у Ротердаму, Торину, Бечу и Паризу, а два пута је предводио Италију до освајања Дејвис купа.

Поред тога, придружио се и Новаку Ђоковићу из 2018. као једини играч који је стигао до финала Завршног мастерса без изгубљеног сервис-гема oткако се воде званичне статистике од 1991. године, свих 40 Синерових сервис-гемова било је успешно одбрањено.

Финале Шпанца и Италијана у Торину доноси дуел два изразито различита, али подједнако моћна тениска стила: Алкараза, чији напад, креативност и импровизација померају границе савременог тениса, и Синера, стабилног и неумољивог са основне линије, који контролом темпа и прецизношћу подиже игру на највиши ниво.

Јасно је само једно, двојица најбољих у финале улазе непоражени. Сви предуслови за спектакл су испуњени, а Торинo ће добити завршницу какву ова изузетна сезона заслужује. 

Ривалство које је обележило годину

Тениска 2025. година протекла је у знаку великог ривалства Јаника Синера и Карлоса Алкараза двојице играча који су у потпуности заузели финала највећих турнира. Само у овој сезони одиграли су пет међусобних дуела, сваки пут у финалу, чиме су своје надметање подигли на ниво једног од најинтензивнијих ривалстава савременог тениса.

Алкараз је доминирао већим делом сезоне, забележивши четири победе, док је Синер стигао до једне, али изузетно значајне, до своје прве вимблдонске титуле, освојене на трави "Ол Ингланд клуба".

Овосезонско надметање започело је у Риму, где је Алкараз, после тесног првог сета, у наставку меча преузео потпуну контролу. Њихово ривалство достигло је врхунац на Ролан Гаросу, у финалу које ће остати упамћено као једно од најдраматичнијих у последњој деценији, можда чак и у историји овог гренд слема.

Алкараз је, наиме, након два сета заостатка, успео да преокрене резултат и у маратонском петом сету, у тај-брејку до десет поена, освоји своју другу париску титулу. Поред тога, спасао је три меч лопте на овом турниру.

Синер је узвратио на највећој могућој сцени, у финалу Вимблдона. Иако је Алкараз боље отворио меч, Италијан је преузео иницијативу и добио наредна три сета сигурном и контролисаном игром, показавши да се њихов дуел ни у једном тренутку не може свести на једносмерну доминацију.

Ипак, завршница сезоне поново је припала Шпанцу. У Синсинатију је Синер морао да преда меч при резултату 0:5, док је на Ју-Ес опену Алкараз контролисао ток финала и стигао до још једног гренд слем трофеја.

Пет финала, четири титуле за Алкараза и једна за Синера, али бројке су само половина приче. Много важнији је утисак да је 2025. година коначно кристалисала нови велики тениски дуо. Два различита стила, две различите филозофије игре и два ривала који један другог терају до крајњих граница издржљивости и креативности.

И можда најважније, година у којој је постало јасно да ће сваки њихов следећи сусрет бити догађај сам по себи.