Преминуо Никола Пилић, светска тениска легенда

Рођен је 1939. године у Сплиту, тада у Краљевини Југославији.

Током младости је учио бродоградњу у Сплиту, да би потом покушао да упише Вишу школу у Загребу, али није испунио критеријуме, те је завршио Вишу управну школу у Новом Саду.

Тениску каријеру започео је у Тениском клубу Сплит, пре "отворене ере" (Open era) 1953. године. Већ 1957. наступао је за омладинску репрезентацију Југославије, а од 1961. постао је стандардни члан сениорског тима.

У националним оквирима, био је доминантан играч своје епохе. Пет пута је освајао Првенство Југославије у појединачној конкуренцији (1962, 1963, 1964, 1966. и 1967. године), седам пута у дублу – прво са Срђаном Јелићем 1959. године, а затим у партнерству с Бором Јовановићем од 1961. до 1966. године. У мешовитом дублу такође је забележио титулу – 1959, са Марицом Циндрак.

Био је члан групе "Осморица згодних", која је 1968. покренула један од првих професионалних турова под називом Светско тениско првенство (WCT).

Један од оснивача АТП-а

Пилићев највећи појединачни успех на међународној сцени догодио се 1973. године, када је стигао до финала Ролан Гароса. У мечу за титулу поражен је од румунског аса Илијеа Настасеа, у три сета.

Недуго потом, Пилић је оптужен да је одбио да игра за Југославију у Дејвис купу, што је довело до његове суспензије на Вимболдону али и масовног бојкота Вимблдона од стране бројних играча који су се солидарисали са Пилићем (81 од 100 чланова новооснованог АТП-а).

Тако је Пилић постао централна личност познатог Вимблдонског бојкота 1973. године. Тај је бојкот ударио темеље АТП-у, који је основан годину дана раније. Никола Пилић, као један од неколико чланова групе "Осморица згодних" који су били и оснивачи Асоцијације тениских професионалаца (АТП) био је задужен да састави прву светску АТП ранг-листу, ручно сабирајући поене.

Пилић је освојио три АТП турнира, а најбољи пласман на светској ранг листи му је било 12. место, које је држао 31. октобра 1973. године.

У дубл конкуренцији, Пилић је такође остварио значајне резултате. Играо је два гренд слем финала –  1962, на Вимблдону, у тандему са Бором Јовановићем, изгубио је од Аустралијанаца Боба Хјуита и Фреда Стола, док је 1970. године освојио титулу на Отвореном првенству САД са Французом Пјером Бартесом. У финалу су савладали легендарни аустралијски пар Рој Емерсон/Род Лејвер.

Златну медаљу освојио је и на Медитеранским играма 1963. године, у дублу са Бором Јовановићем.

Професионалну играчку каријеру завршио је 1978. године, али је његов утицај на тенис наставио да расте кроз изузетно успешну тренерску и селекторску каријеру.

Пилић и Ђоковић, сарадња великана

Као селектор тениске репрезентације Немачке, Никола Пилић је освојио Дејвис куп три пута — 1988, 1989. и 1993. године. У том периоду сарађивао је са неким од највећих имена немачког тениса, укључујући Бориса Бекера и Михаела Штиха.

Велики успех постигао је и као селектор Хрватске, када је 2005. године у финалу Дејвис купа у Братислави његова репрезентација савладала Словачку и тако стигла до прве титуле у историји.

Пилић је био и саветник репрезентације Србије, која је под вођством Богдана Обрадовића освојила Дејвис куп 2010. године. Његов стручни допринос био је од великог значаја у том историјском тријумфу.

Оснивач је тениске академије у близини Минхена, где су тренирали бројни познати играчи, међу којима је и Новак Ђоковић. Уз Јелену Генчић и, касније, Маријана Вајду, сматра се најзначајнијим тренером који је обликовао Ђоковићев тениски пут.

Са Ђоковићем је сарађивао у тениској академији у Минхену, у којој су тренирали и многи други познати тенисери.

За изузетан допринос српском спорту, Пилић је 2020. године одликован Златном медаљом за заслуге Републике Србије.

Дуго је живео у Немачкој и био је у браку са глумицом Мијом Адамовић.